0
Muzika je ta koja oplemenjuje, diže u nebesa i spušta na zemlju, spas za sve nas, kaže za Nova.rs Igor Blažević, frontmen benda “Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi” koji sutra koncertom obeležavaju tri decenije postojanja u Domu omladine Beograda.
– U eksploziji novog talasa krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina učestvovala je i grupa “Fiskulturno lane“, u kojoj su bili moji životni drugovi Bole i Mima iz Osnovne škole “Vuk Karadžić“, plus naš dragi komšija Nenad iz Ivankovačke ulice. Posle 1981. i serije neverovatnih nastupa u trouglu Dadov, SKC i Dom omladine, odlazimo na odsluženje vojnog roka. Kada smo se vratili, novi talas je već bio na izdisaju i nova postava s mojim kumom Đorđem Pavlovićem pokušava da održi plamen – osvrće se Blaža na predistoriju benda.
Muzika pobedila državni posao
Ipak, gitare su okačili o klin i posvetili se učenju, višim i visokim školama, a potom zaposlili u struci.
– Kada sam se zaposlio u Saveznom izvršnom veću, za moje roditelje je to bilo ispunjenje snova. Njihova dugogodišnja briga da neću imati drugog interesovanja, osim sviranja gitare, napokon je bila završena. Socijalno, zdravstveno i redovna plata krajem osamdesetih godina u Jugoslaviji još uvek je bio idealan put za mladog čoveka. Međutim, strašan raspad zemlje je razbio u paramparčad sve snove i java postaje horor film. Ponovno bavljenje muzikom je bio ventil da se prebrode užasni dani i godine, a živi nastupi su bili pravo lečilište.
Prvi nastup benda “Prljavi inspektor Blaža i Kljunovi“ bio je na studentskom protestu 1992. na Filozofskom fakultetu. Ali, tek dve godine kasnije posle upornog uvežbavanja pesama izlaze na scenu, podseća naš sagovornik.
– U početku smo imali samo numeru “Dule Savić“ i 20 obrada jugoslovenskog roka. Vremenom se autorski materijal uvećavao, a zlatne trenutke u prvoj fazi karijere doživljavamo sa pesmama “Lepa si, Pamela“, “Seks droga i Bodiroga“ i “Šumadijski tvist“, u kojoj je specijalni gost bio pionir domaćeg roka Mile Lojpur.
Osnovni koncept benda, objašnjava Blaža, bila je raspojasana rokenrol zabava, ali kroz stihove su se često poigravali sa aktuelnom situacijom na satiričan način:
– Scenski nastup nam je uvek bio bitan, od skakanja u publiku do cepanja majice, kao i parodiranje raznih svečanosti, poput Dana mladosti. Vezivno tkivo je bilo moje bavljenje novinarstvom u legendarnoj “Našoj krmači“, gde su se okupili ljudi različitih godina i socijalnog statusa i posvećeni satiri i humoru.
Već 1994. godine nezavisni izdavač Đole Felix objavljuje im kasetu “Igra rokenrol SR Jugoslavija“.
– Sve više počinjemo da sviramo zahvaljujući kultnim ljudima tog doba, poput Zlatka Jošića, iz KST-a, Dragančeta, Dače iz SCK-a i Zorana Lazarevića Betmena iz emisije “Paket aranžman“. Rok novinari i publicisti – Kremer, Janjatović, Lokner, Žikić, Ivačković, Vartabedijan bacaju svetlost na nas afirmativnim tekstovima i nama je samo ostalo da nastupamo u svakom mestu gde postoje struja i štekeri da uključimo pojačala. Posle desetak godina izlazimo iz klubova i postajemo bend za velike bine, i otkrivamo čari dobrog razglasa i svetla, kao i publike koja voli da dolazi na pivske manifestacije i moto skupove – priča Blaža, poznati zabavljač, filmmejker, globtroter, strastveni ljubitelj sporta i kolekcionar svega i svačega.
Bodirogi omot albuma, umesto diska, ajvar za Pamelu
Kroz grupu je prošlo sedmoro muzičara i večno su, kako naglašava naš sagovornik, ostali srcem i dušom u njemu. Pored njega, to su Gazda Milutin, Arigo Saki, Sale Šofer, Voja, Deki iz Novog Sada i Bale.
– Bilo je mnogo zanimljivih situacija s ljudima koje smo opevali u našim pesmama. Recimo, kada smo objavili album “Seks, droga i Bodiroga“ i snimili spot sa Dejanom Bodirogom, obećao sam mu da ću mu poslati disk u Atinu, gde je tada igrao za KK Panatinaikos. Posle nekoliko godina gledam belog Medžika na TV-u i čujem kako na pitanje voditeljke da li mu se sviđa Blažin disk kaže: “Dobar je Blaža. Ali, disk nisam dobio, nego samo omot, ha, ha.“ I tu shvatim da sam legendi poslao prazan omot bez diska, koji je verovatno ostao u mojim kolima. Sa Pamelom Anderson je bilo zabavno kada sam je sačekao na beogradskom aerodromu i poklonio joj teglu ajvara, jer sam pročitao u novinama da je vegetarijanac.
Ipak, jedna od najdražih anegdota desila se, kako kaže, sa kraljevima domaćeg rokenrola – braćom Dragijem i Žikom Jelićem, koji su i njihovi specijalni gosti na slavljeničkom koncertu.
– Posle snimanja numere “To je samo rokenrol“ posvećene njima dvojici, 2002. ohrabrili smo se da ih pozovemo u studio da čuju pesmu i da Dragi gostuje u njoj. Tonac je pustio pesmu, Dragi i Žika su pažljivo slušali, a kada se završila nastao je tajac. Neprijatna tišina je trajala tridesetak sekundi, a ja sam se znojio kao na popravnom iz matematike. Samo su ćutali i gledali u miks pult. Onda je Žika pogledao u Dragog i rekao: “Meni je ovo fenomenalno.“ A ja sam onako unezveren samo prozborio: “Mislim da sam dobio infarkt.“ Oni su se nasmejali od srca, a ja sam shvatio zašto moja mama uvek ima merač pritiska sa sobom.
Možda i stihovi ove pesme, dodaje Blaža, najbolje opisuju svakog ko je uzeo gitaru, seo za bubnjeve ili klavijature ili stao ispred mikrofona:
– „Kad se svetla pale, kad čujem zvuk gitare, tada kažem sebi, nisu važne pare. Pare ću da spiskam, slava će da prođe, alkohol će jednom glave da mi dođe, a kad jednom puknem, setiću se tog, što je Dragi rek’o: ‘To je samo rokenrol!’“.
Bonus video: Inspektor Blaža srušio studio Medju Nama i pevao o rakiji!
