Izložba "Forenzika - više od veka" u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu obiluje zanimljivim eksponatima, naročito onim najstarijim, sa početka prošlog veka. Danas vam predstavljamo jednu rusku bandu. Zapravo ono što je ostalo od nje.

Veoma živopisan predmet u vitrini sa najstarijim eksponatima, gde se nalaze odrana tetovaža i prvi sačuvani metak još uvek zaglavljen u vratnom pršljenu, jeste i narkomanski set iz 1929. godine.

– To je bila čuvena banda, takozvani „Kvartet Rusa kokainista“. Jedan od njih nađen je ubijen u štali kafane „Stari Đeram“ i u toj istrazi je zaplenjen i kokainski set – priča nam kustos Srđan Vasilijević dok pokazuje na špriceve, igle i bočice izložene u vitrini.

Na drugom mestu izložene su bočice opijuma, arsenika i drugih otrovnih supstanci. Izložba pokriva najrazličitije naučne discipline koje su se, vremenom, priključivale u razvoju forenzike: sem hemije, istaknut je doprinos biologije, (sudske) medicine, fizike, matematike, fotografije, informatike…

– Tu je i psihologija, pa i istorija umetnosti, bez koje ne može da se radi veštačenje originala i falsifikata i arheologija za veštačenje artefakata, za veštačenje jogurta, ako je njime neko otrovan, potreban vam je biotehnolog… Praktično nema oblasti ni grane nauke koja nije vezana za forenziku – napominje Vasilijević.

Ta saradnja neophodna je i u radu poligrafa. U Muzeju nauke i tehnike izložena su dva, iz šezdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

– Prvi poligraf u Jugoslaviju stigao je u Zagreb, šezdesetih godina, a zatim, početkom sedamdesetih, u Novi Sad. Relativno brzo laboratorija prelazi u Beograd gde baš dobija zamah, čak i ime Beogradska škola počinje da se koristi na globalnom nivou – otkriva nam Vasilijević.

Po čemu je to Beogradska škola postala čuvena?
– Tu je bio uključen širok spektar stručnjaka, od psihologa, psihijatara, elektroinženjera do fizičara i lekara koji su kroz naučne radove davali svoj doprinos razvoju poligrafa. Organizovan je niz simpozijuma i kongresa gde su dolazili ljudi sa svih strana.

Mi nismo imali razloga da krijemo ta svoja dostignuća. Bilo je to vreme Berlinskog zida kada Istok nije delio svoja znanja sa Zapadom i obratno, a mi smo pili vodu sa oba izvora – navodi Vasilijević.

I danas su naši forenzičari na glasu a laboratorijska i druga oprema u našoj zemlji na solidnom su nivou. Kako navode kustosi u pratećem katalogu, „Od 2000. godine Nacionalni kriminalističko-tehnički centar se razvija i širi kadrovsku i tehnološku bazu, pokreće međunarodnu saradnju i brojne inicijative, te zahvaljujući kontinuiranom razvoju, uspešno ide u korak sa forenzičkim centrima u Evropi, kako po broju i vrsti, tako i po nivou i kvalitetu veštačenja“.