Uprkos povremenim željama da se više bavim dečijim svetom, umetnošću, kulturom, i begovima na razne načine iz ovog našeg brloga, neće mi dojaditi zato što mislim da je moj zadatak kao umetnika da se borim, kaže za Nova.rs ilustrator i karikaturista Dušan Petričić.
Mislite li da će Deda Mraz jednog dana vratiti ijednu izgubljenu i otetu instituciju? Sve što nam otimaju možemo samo ozbiljnošću sačuvati ili vratiti. Nadam se da ste svesni da se Beograd već jako dugo i ozbiljno bruka, upozoravao je karikaturista i ilustrator Dušan Petričić 2018. godine kada je jedna od najstarijih galerija u gradu Grafički kolektiv izbačena, zbog restitucije, sa dobro poznate adrese na Obilićevom vencu.
Ali, posle sedam decenija Grafički kolektiv ima novi dom, u ulici Dragoslava Jovanovića i Dušan Petričić, iako je svoj galerijski život započeo na onoj adresi, preko puta „Mažestika“, sada se predstavlja na novoj lokaciji sa izložbom ilustracija „Gideon’s Bible“ koja će biti otvorena večeras u 19 časova.
– Ovo je prvi put da ću izlagati na novoj adresi Grafičkog kolektiva – priznaje za Nova.rs Dušan Petričić, ali odmah karikaturista i ilustrator podseća:
– Bio sam svojevremeno uključen u ceo cirkus oko Grafičkog kolektiva, i izbacivanja sa stare adrese. Zaista sam se dosta angažovao oko toga. Nažalost, ispalo je ovako. Ovaj novi prostor, sam po sebi, nije toliko loš i dobro izgleda. Međutim, i dalje mislim da je u odnosu na onih 70 godina Grafičkog kolektiva na staroj lokaciji, onom mestu, na Obilićevom vencu, ovo ipak jedno zavlačenje u budžak koji će se, naravno, osetiti u poseti Grafičkom kolektivu.
Knjiga „Gideonova Biblija“, čije ilustracije predstavlja na izložbi, nastala je, kako objašnjava za naš sajt, pre dve godine:
– Moj predivni prijatelj Rik, pisac i novinara iz Toronta, čovek koga sam upoznao neposredno po mom imigriranju u Kanadu, prvi put je postao otac u svojoj pedesetoj godini. Sticajem okolnosti, ostao je sam sa sinom posle razvoda i potpuno preuzeo brigu o njegovom podizanju i vaspitavanju. Deo te brige bili su i dugi razgovori koje je Rik vodio sa sinom Gideonom od njegove pete godine, pa sve do kraja srednje škole. Rik ih je sve zapisivao i sačuvao. To su bili razgovori na najrazličitije teme, od Boga i religije, preko literature, umetnosti, porodičnih odnosa, ljubavi, seksa, dakle svih onih tema koje su nezaobilazne u duhovnom sazrevanju jednog mladog bića – priča Petričić.
I u jednom trenutku Rik mu je ponudio da od tog materijala naprave knjigu i da se, kao ilustrator, uključi u projekat:
– Naravno da sam oberučke prihvatio, uz samo jedan uslov, da u kreiranju svojih likovnih komentara imam punu umetničku slobodu. Knjiga je sadržajno i grafički bazirana na „Talmudu“, jevrejskoj „Bibliji“. U sredini stranice su ilustracije tekstova iz Starog zaveta, a na širokim marginama oko tih tekstova su razgovori i komentari oca i sina, na temu tih starozavetnih priča, koje su pružale neograničene mogućnosti za mudra i duhovita pitanja i iste takve odgovore, koja daleko prevazilaze zadate biblijske teme i sadržaje i obuhvataju sva ona životna pitanja nezaobilazna u odrastanju. „Gideonova Biblija“ je divan primer jednog neobičnog, po mnogo čemu izuzetnog odnosa oca i sina i vanserijskog vaspitanja – smatra naš sagovornik.
I ta knjiga, „Gideonova Biblija“ u tom trenutku mnogo mu je, kako priznaje Petričić, značila:
– Jer, po povratku iz Kanade maksimalno se bavim našom dnevno-političkom situacijom. To je ono što sam nazvao spuštanjem na dnevni nivo i prljanjem ruku dnevnom politikom. A te moje ruke i misli, već godinama zagađene politikom i ljudima kojima sam se, svojim karikaturama bavio, uspeo sam u jednom trenutku, zahvaljujući ovoj knjizi, ilustracijama u njoj, sadržajnom tekstu koji ima veze i sa filozofijom i umetnošću na mnogo nivoa, da kao na bistrom izvoru umijem čistom i svežom vodom. Oslobodio sam se tako dnevnog blata kojim sam okružen – napominje naš sagovornik.
I dok je sam, kako ističe, uspeo da se „oslobodi prljavštine“, pitamo hoće li i posetioci izložbe uspeti u tome, i koliko uopšte ljudi danas traže beg ne bi li se sklonili od sveg tog blata i turobne svakodnevice i predali se promišljanju o univerzalnim temama iz knjige?
– Iz susreta sa ljudima, publikom i prijateljima, ne samo da mislim, nego sam ubeđen da nam je ova vrsta bega neophodna. Potpuno sam siguran da je ljudima muka od užasa koji živimo i da koriste apsolutno svaki trenutak da se distanciraju od toga. A ova knjiga, odnosno izložba na bazi ilustracija iz knjige je, čini mi se, dobra prilika da se ljudi, zajedno sa mnom umiju u bistrom potoku.
Upitan koliko će trajati umivanje u bistrom potoku kroz smeh odgovara:
– Umivanje u bistroj vodi trajaće onoliko koliko ljudi budu hteli i želeli…
A na kraju pitamo Dušana Petričića hoće li mu se smučiti bavljenje realnošću ili je ona takva da inspiraciji za jednog društveno angažovanog umetnika nikad kraja?
– Ne znam da li ću vas obradovati ili razočarati, ali neće mi se smučiti, uprkos užasu koji lično proživljavam baveći se ovom temom. Uprkos povremenim željama da se zaista više bavim dečijim svetom, umetnošću, kulturom, i begovima na razne načine iz ovog našeg brloga, neće mi dojaditi zato što mislim da je moj zadatak kao umetnika, koji se bavi specifičnom umetnošću – karikaturom, a poslednjih godina izrazito političkom kartikaturom, da se borim. Shvatio sam to kao izuzetan izazov da dam svoj doprinos našoj, čini mi se ponekad, beznadežnoj borbi. I naravno, neću odustati!
Bonus video: Petričić u Utisku nedelje
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare