Petričić: Narod deli krivicu sa ovim magarcem na vlasti

- Karikatura jeste specifična disciplina, ali nisu samo karikaturisti istrajni, već generalno umetnici nikad ne odustaju od umetnosti. Moj kolega Koraks je nedavno pomenuo da su nekada karikature bile drugačije. Da je to vreme kada smo mi počinjali da se bavimo karikaturom preživelo, moguće je da se, primera radi i on i ja ne bismo tako dugo i tako zdušno bavili ovim poslom. Nažalost, desilo nam se u životu da uletimo u jedan potpuno nemoguć period koji časnim, čestitim i dobrim ljudima ne dozvoljava da prestanu da se bave svojim poslom. I to je razlog zašto Koraks traje, zašto ja trajem - objašnjava Dušan Petričić za naš sajt svoju istrajnost, svoje neodustajanje od karikature.

A počeo je da se bavi karikaturama i ilustracijama odmah po završetku Akademije primenjene umetnosti 1969, radeći godinama za "Večernje novosti", "Politiku", ali i kao ilustrator knjiga za decu, potpisavši više od 30 naslova, objavljenih na prostorima bivše SFRJ i Severne Amerike. Po raspadu bivše Jugoslavije, 1993. godine seli se u Kanadu, gde je živeo i stvarao sve do 2013, radeći za prestižne severnoameričke novine, od "Njujork tajmsa", preko "Volstrit žurnala" do "Toronto stara". Višestruko nagrađivan za knjige i političku karikaturu, predavao jena Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu i Šeridan koledžu u Oukvilu.I danas, kada rekapitulira karijeru, ali i zbivanja na ovim prostorima, priznaje da "odmah skoči" kada se "potegne" uobičajena rečenica kako mi stalno, zapravo cele svoje živote živimo u nekom previranju:- Iskoče mi rogovi od te rečenice… Jer, to mi liči na onu frazu da je uvek sve isto, što nije tačno. Niti stalno živimo u previranju, niti je uvek sve isto. Mi živimo u previranju, ali znate uvek postoji jedna granica do koje je previranje logično, prirodno, normalno, pa čak može da bude i pozitivno. A mi smo tu granicu odavno prešli, naročito poslednjih devet godina. Tako da se ne bi moglo reći da mi živimo u previranju. Ovo je jedan sunovrat, katastrofa jednog društva koja se odvija pred našim očima. I to je velika nevolja koju svi mi živimo i moj problem jeste taj što vidim da mnogo ljudi ne shvata do koje mere je to ozbiljno. U našoj skorijoj istoriji postoje različiti periodi previranja. Prvi udar je bio sa Miloševićem, pa se to završilo kako se završilo. Onda se malo nastavilo previranje sa Demokratskom strankom, a onda je došao totalni mrak. Ovo što mi živimo poslednjih devet godina više nema apsolutno nikakve veze sa previranjem - odsečan je umetnik.

Kao neko ko je dugo živeo i radio u Kanadi, relativno mirnoj, stabilnoj zemlji neminovno je poređenje sa Srbijom. Baviti se ilustracijom i karikaturom u Srbiji i Kanadi potpuno je, priznaje, različito.

- Bavio sam se tamo svojim poslom, radio za najveće kanadske novine, karikaturu i to političku. I naučio sam sve štoje trebalo da naučim o političkoj sceni u Kanadi, jer drugačije ne bih mogao da se bavim karikaturom. I u odnosu na Srbiju postoji ogromna razlika, a ona se očitava u jednom bitnom detalju - tamo sam radio koristeći 30 odsto svog nervnog sistema. A ovde radim koristeći nervni sistem odavno već 150 odsto i ne znam koliko ću još izdržati. Moglo bi se reći da to nije nimalo pohvalno. Kada radite ovakav posao i kada ste toliko angažovani, to se odražava na vaš zdravstveni i nervni sistem. Ali, ovde kao da ne postoji drugi izbor. Jednostavno, moramo to tako da radimo i fakat je da i ta vrsta "zahvata" ponekad donosi i nešto pozitivno, što pokazuje i poslednja Koraksova izložba "Paralelna stvarnost" u Dorćol placu - kaže umetnik, mada napominje da mu je često na umu kako njegovo 150-stotno davanje karikaturi "ne daje zadovoljavajuće rezultate". Kada ga upitate zašto je to tako, odgovara kontrapitanjem:- Zašto Aleksandar Vučić sedi devet godina na vlasti i sedeće još ko zna koliko. E, zato surezultati slabi! Mi smo jedno izuzetno specifično društvo, izuzetno specifična sredina. Inarod, nažalost, deli krivicu sa ovim magarcem na vlasti. Sve vreme se trudim da branim narod, i kažem sebi - neću da ga napadam, jer je takav kakav je... Ali, moramo da priznamo da i narod snosi deo krivice - smatra Dušan Petričić.Ako je stanje u društvu tako sumorno, onda je, po mišljenju našeg sagovornika, nemoguće neke stvari promeniti karikaturom.- Ali, karikatura ima jednu drugu funkciju, isto tako važnu, ako ne i važniju - karikatura je aspirin. Karikatura je neophodan lek koji pomaže ljudima. Ne pomaže im više da se nasmeju, jer nažalost ovde više nema smeha, već im pomaže da shvate da neko drugi misli kao i oni i taj svoj stav stavlja na papir. I to je jedna bitna stvar - da narod shvati da postoje ljudi koji su hrabriji od njih i imaju, da izvinete, muda da zagrizu i ulete u jednu situaciju, jer jednostavno nema drugog načina. Narod, iz raznih razloga, nije spreman za borbu. Govorim o čestitim i poštenim, nekorumpiranim ljudima, koji jednostavno nisu u situaciji da zagrizu i da, iz raznih izgovora i objašnjenja, zagrizu i da krenu u pravu borbu. I imam razumevanja za njih. Ali, kad bi krenuli, onda bi karikatura imala smisla. Za sada još uvek nema. Mislim da će doći vreme kada ćemo moći da kažemo - ipak je sve to imalo smisla. Sve to što smo mi na prazno, na ler radili tolike godine - e sad se realizuje. Očekujem to vreme. Ako ga ja ne doživim, doživeće ga neko sigurno - zaključak je Dušana Petričića.