Dejan Savić, aktuelni savetnik za kulturu Aleksandra Vučića, u vreme dok je bio upravnik Narodnog pozorišta Beograd nije dozvolio da ekipa filma "Potreba za mržnjom" u nacionalnom teatru snimi svedočanstvo reditelja Gorana Markovića o glumcu Draganu Maksimoviću, kojem je ovo bila matična kuća.
Ovo je otkrio reditelj tog ostvarenja Filip Čolović.
– Dejan Savić, tadašnji upravnik Narodnog pozorišta – to mi je potpuno neverovatna priča – odbio je da me pusti u pozorište da snimim priču Gorana Markovića o pokojnom glumcu Draganu Maksimoviću – rekao je Čolović.
U filmu “Potreba za mržnjom” on je istraživao tragičnu pogibiju svog brata Fedora Frimermana kog je obezebeđenje splava “Sound” tuklo do smrti. Govoreći o ovom ostvarenju glumac Tihomir Tika Stanić rekao je da će se “naše društvo oporaviti kad ga Javni servis RTS prikaže i reprizira svakog meseca u udarnom terminu“.
Čolović kroz priču o smrti brata podseća i na druge slične slučajeve pokušavajući tako da istraži korene bezrazložnog nasilja i mržnje u našem društvu. Kada je na red došlo da sa Goranom Markovićem snimi priču o glumcu Draganu Maksimoviću, koji je takođe stradao nakon prebijanja, Čolović nije naišao na solidarnost upravnika nacionalnog teatra.
– Meni je to bilo najnormalnije da uradimo tamo, ali on nije dozvolio, iz samo njemu znanih razloga. To mi je bilo potpuno neverovatno – rekao je Čolović, koji se za naš portal prisetio te nemile epizode:
– Nakon što sam poslao molbu menadžmentu Narodnog pozorišta da snimam u njihovoj sali, stigao mi je mejl u ime tadašnjeg upravnika Dejana Savića da je moja molba odbijena.
Moram da priznam da je to za mene isprva bio šok, s obzirom na temu kojom se film bavi, kao i na taj segment konkretno, koji se tiče smrti Dragana Maksimovića, glumca kojem je to bilo matično pozorište. Zapanjio me je nedostatak empatije i nerazumevanje za ovakvu temu iz jedne institucije kulture, koja bi bez sumnje morala da podrži ovakve napore, pogotovo što je reč o glumcu zaposlenom u tom pozorištu a koji je tragično stradao. Podrška je izostala pod izgovorom kako se upravniku „ne dopada naziv filma“. U početku sam čak želeo i da ovaj podatak uvrstim u film, ali kako se on bavi mnogo ozbiljnijim problemima, o onima zbog kojih ljudi stradaju, od te ideje sam odustao.
Reditelj dodaje da ne bi sada želeo da ovo bude “priča o jednom čoveku koji nešto nije dopustio zbog snimanja ovog filma”.
– Kod nas je to pravilo da čim se dođe na određenu poziciju i dobije neka moć odlučivanja, naš čovek uglavnom – ne svi, razume se, ali većina – umisli kako je ta institucija njegova, ne shvatajući da uz određena prava i privilegije, idu i određene odgovornosti.
Čovek na položaju se brzo osili, čini mu se da ne mora da odgovara nikome, i donosi odluke na osnovu svog ličnog nahođenja i trenutka, ne obazirući se na moralnu odgovornost ili opšti interes. Pozicija mu sve dopušta i sve prašta. Takvi ljudi, zbog položaja na kome su se našli a nisu mu dorasli, obično se odnose servilno prema višim instancama, a bahato i osiono prema podređenima. Tako ulazimo u jedan začarani krug. A nama su neophodni pravi, odgovorni, pošteni i moralni ljudi na odgovornim mestima, na pozicijama na kojim svojim odlukama mogu da donesu neko dobro svima nama. Već dugo vremena govorim da je negativna selekcija nešto što najviše koči napredak naše zemlje u svakom smislu – ističe Filip Čolović.
On dalje navodi da su mu srećom mnoge institucije pomogle dok je radio na svom ostvarenju, posebno TV stanice koje su mu ustupale svoj arhivski materijal, kao i veliki broj ljudi koji su davali na razne načine podršku da završi svoj dokumentarac.
“Potreba za mržnjom“ proglašen je najboljim dugometražnim filmom na 68. Martovskom festivalu. Podržan je od Filmskog centra Srbije i od 10. juna može da se pogleda u nekim od bioskopa širom Srbije zahvaljujući distributeru FAME Solutions.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar