Danica Maksimović zaigraće prvi put u komadu koji će režirati njen sin, nagrađivani reditelj Miloš Lolić. Reč je o predstavi "Yankee Rose" Slobodana Obradovića koja će premijerno biti odigrana sledeće godine u Beogradskom dramskom pozorištu. Glumica je u razgovoru za Nova.rs priznala da joj je veoma drago što je njen sin odlučio da radi baš ovaj tekst, ali da joj to predstavlja i veliku odgovornost.
– Bila sam veoma iznenađena moram priznati. Godinama nas pitaju kada ćemo da sarađujemo i evo došao je i taj trenutak. Samo mi je stavio taj tekst na sto, rekao pročitaj pa ćemo razgovarati. Radila sam sa mnogim velikim rediteljima sa ovih prostora, ali nikada sa priznatim evropskim rediteljom Milošem Lolićem. Svesna sam da će to biti sudar titana i žao mi je mojih kolega koji će prisustvovati tom ukrštanju mačeva – šaljivo je rekla glumica i dodala:
– Ovo je praizvedba Slobodana Obradovića koja sadrži mnogo toga vrcavog, komičnog, mnogo muzike i songova i vrlo se radujem. Biće krvavog posla, shvatam ga vrlo ozbiljno, radim mnogo na kondiciji i ozbiljnoj pripremi. U dubini duše znam da bi ovo trebalo da bude dobro i da uspe. Igraće se na maloj sceni koja glumca dovodi do svojevrsne intimne glume i to treba uraditi perfektno. Osećam određenu tremu jer će sve oči biti uprte na našu saradnju. Nije lako kada se toliko poznajete, ali je i veoma inspirativno i intrigantno i vrlo me uzbuđuje.
Govoreći o pozorištu koje je bilo na ivici egzistencije zbog aktuelne situacije sa pandemijom, glumica kaže da se nije brinula, jer je teatar opstajao i u gorim vremenima.
– Pozorište opstaje u svim vremenima. Nema toga što može da mu naudi. I za vreme rata smo igrali. Pozorište je živa stvar koju je jako teško uništiti i to je divno. Svako od nas živi za scenu. Svaki segment pozorišta je bitan, od ulaska i portira koji vas sačeka na ulazu, do direktora, glumaca, svih saradnika i radnika… To je jedna sprega koju ne možete raskinuti. Ako neko krene da tone, drugi ga hvata i diže. Držimo se nekako svi zajedno i to je jako bitno – kaže i dodaje:
– Ima mnogo divnih mladih ljudi, sveža krv, a mi stariji možemo samo da budemo zahvalni što smo u okruženju takvih glumaca i što možemo da napravimo sinergiju koja je neophodna za pozorište. Potrebno je da se sve prožima, oni tako mladi a mi sa iskustvom, tako možemo da napravimo jedan vrlo zanimljiv, atraktivan i dobar model ponašanja u pozorištu. To nije lako ali je uz veliki trud moguće.
Na pitanje gde lično pronalazi snagu da i dalje traje i istraje, kaže:
– Osmehom se borim sa svime. Moj osmeh razara sve. Ljubav je ta koju širim i ne dozvoljavam da mi iko to kvari. Mnogo sam toga osetila na svojoj koži, ali ništa, udahnem duboko i idem dalje. Nema tih žaoka i strela koje mogu toliko da me povrede koliko ja mogu da uzvratim osmehom. Njime napravim čeličnu ogradu i kažem „Ne“. To je zato što znam da nikom ništa ne dugujem. Mirno spavam jer sam svoju karijeru i život gradila sama, zato ne vidim zašto bih ja osećala neku grižu savesti kada mi se nešto zlonamerno i maliciozno uputi. Vidi se da je to zla namera ali i to ide njima na čast. To je u našem narodu i ovom vremenu – svako ko nekome napiše tako nešto, nema čistu savest i ima svojih problema i svi samo čekaju gde će to da ispolje. Imam čak razumevanje i za takve ljude, jer imam ogromno srce i ljubav za sve. Kako vi emitujete, tako vam se i vraća – zaključuje glumica.
Bonus video: Rade Šerbedžija: Pozorište cveta, a život se gasi
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar