Danas se završava Venecija, srpski glumci u trci za nagrade

Jedini srpski film na ovogodišnjem Venecijanskom filmskom festivalu - "Oaza" Ivana Ikića već je osvojio nagradu za najbolji evropski film u sekciji "Dani autora", koju dodeljuje mreža "Europa Cinemas" uz obrazloženje da je reč o "prelepo snimljenom i veoma poetičnom filmu,koji pruža  nežan i duboko potresan, ali istovremeno i čist i beskompromisan pogled na život i ljubav grupe mladih ljudi sa posebnim potrebama u državnoj instituciji".U konkurenciji za "Zlatnog lava", pored "Quo vadis, Aida" nalaze se i filmovi "Između umiranja” (Hilal Bajdarov), “Sestre Makaluzo” (Ema Dante), “Svet koji će doći” (Mona Fastvold), “Nova zapovest” (Mišel Franko), “A sutra ceo svet” (Julija fon Hajnc), “Ljubavnici” (Nikol Garsija), “Lajla u Haif” (Amos Gitai), “Dragi drugovi” (Andrej Končalovski), “Žena špijuna” (Kijoši Kurosava), “Deca Sunca” (Mažid Mažidi), “Delovi žene” (Kornel Mundruco), “Gospođica Marks” ( Suzana Nikijareli), “Oče naš” (Klaudio Nose), “Nokturno” (Đanfranko Rosi), “Nikad se neću ponovo pojaviti” (M. Šumovska, M. Englert), “Učenik” (Čajtana Tamane) i “Zemlja nomada” (Kloi Žao).Najbolji film odabraće žiri u sastavu: glumica Kejt Blančet (predsednik), reditelji Veronika Franc (Austrija), Džoana Hog (Velika Britanija) i Krisijan Pecold (Nemačka), američki glumac Met Dilon, francuska glumica Ludivin Sanjie i italijanski pisac Nikola Lađoja.Predsednica žirija ovogodišnje Mostre Kejt Blančet i član žirija Met Dilon, Foto: Tiziana FABI / AFP / ProfimediaZajednički utisak oko 6.000 filmskih stvaralaca i novinara, koji su prošli ovogodišnjom Mostrom, jeste da je “venecijanski eksperiment” uspeo i da je najstariji filmski festival pokazao da filmska industrija može da oživi i funkcioniše i u uslovima pandemije."Osećaj olakšanja konačno. Iako smo postavili rigorozan sistem kontrole i mere predostrožnosti i dalje je postojao strah od neočekivanog. Ali do sada je sve teklo glatko i nivo zadovoljstva svih učesnika je veoma visok. Mislim da su svi osetili ogromno zadovoljstvo, jer su mogli da podele festivalsko iskustvo i gledaju filmove sa drugima u pozorištu. Pokazali smo kako je moguće organizovati veliki događaj uz učešće mnogo ljudi”, rekao je umetnički direktor Venecijanskog festivala Alberto Barbera za “Skrin dejli”.Cela Mostra je bila pod maskama, kontrole na ulazima su bile stroge - merenje temperature, dezinfekcija, držanje distance napolju i u salama, razmak između gledalaca i crveni tepih bez fanova, fotografisanja, selfija i autograma, i sreća filmadžija zbog prvog velikog događaja nakon izolacije i to u jednoj od zemalja najpogođenijim koronavirusom.Mostra je ove godine okupila i direktore šest najvažnijih filmskih festivala koji su dogovorili tesniju saradnju, a jedna od tema koja je razmatrana pretposlednjeg dana bila je odluka Berlinskog filmskog festivala da od sledeće godine dodeljuju nagrade na rodno neutralnoj osnovi.To konkretno znači da će umesto nagrade za najboljeg glumca i nagrade za najbolju glumicu, Berlinale dodeljivati Srebrnog medveda za najbolju glavnu ulogu i Srebrnog medveda za najbolju sporednu ulogu.“Mislim da dobre uloge ne zavise od pola onoga koji ih ostvaruje. Ja pripadam generaciji u kojoj se reč glumica koristila gotovo uvek u pežorativnom smislu, a sama za sebe sam uvek govorila da sam glumac”, rekla je za “Verajeti” Kejt Blančet.Ovogodišnja dobitnica nagrade za životno delo Tilda Svinton smatra da ljude ne treba deliti ni prema polu ni prema rasi.“Zaista sam srećan što to čujem o Berlinskom filmskom festivalu i mislim da je prilično neizbežno da svi to slede. To mi deluje očigledno. Čitava ideja biti na bilo koji način određen čini me klaustrofobičnom”, istakla je Svinton."Zlatnog lava" prošle godine dobio je film "Džoker" reditelja Toda Filipsa sa Hoakinom Finiksom u glavnoj ulozi.