0
U trenutku kada su mnoge veze pokidane i kada su kritičari i publika sa različitih kontinenata sprečeni da prisustvuju premijerama u Veneciji, iskustvo onih koji su imali priliku da film pogledaju i da prenesu svoje utiske drugima dobija možda još veći smisao i vraća nas u prošlost, kada se o filmovima saznavalo iz nekoliko rečenica onih koji su imali priliku da ih gledaju, kaže za Nova.rs reditelj Ivan Ikić, nakon premijere svog ostvarenja "Oaza" na Venecijanskom filmskom festivalu.
„Oaza“ je prikazana 3. septembra na Vencijanskom filmskom festivalu u okviru takmičarskog programa “Dani autora” i dobila pozitivne kritike prestižnih filmskih magazina i portala koji se bave sedmom umetnošću.
– Moja očekivanja su bila usmerena samo na to da li će film uspeti da proizvede snažne emocije kod onih koji ga pogledaju i da li će imati strpljenja i pažnje za jedan ovako neobičan i zahtevan film. Sudeći prema odjecima kritičara koji su o njemu pisali, film je u tome uspeo – ističe Ikić.
Kritičarka britanskog magazina „Skrin Dejli“ (Screen Daily) Niki Bogan istakla je autentičnost “Oaze“, kao i snažnu samostalnost koju je reditelj omogućio svojim glumcima, naturščicima.
„Drugi igrani film Ivana Ikića, smešten u instituciju za mlade ometene u razvoju, u kome igraju štićenici te ustanove, odiše autentičnošću. Fokusirajući se na ljubavni trougao, ‘Oaza’ predstavlja oštro istraživanje emocionalnog života onih članova društva koji su često skriveni i kojima je zabranjeno da pokazuju čak i najosnovnije želje i potrebe. Reditelj se na osetljiv način bavi temama iz stvarnog života i daje moćnu autonomiju svojim protagonistima koji igraju izmišljene verzije sebe“, ocenila je Bogan.
Niki Bogan je primetila i da “Oaza” nije optimistična priča kako bi se moglo očekivati na osnovu naslova filma.
„Ikić se bavi surovom stvarnošću života na takvom mestu – ograničenim mogućnostima i nedostatkom ličnog delovanja koji vode drastičnim vidovima ponašanja. Priča je zasnovana na istinitoj situaciji sa kojom se Ikić susreo snimajući dokumentarni film u toj instituciji. Vodeći trio naturščika, uz podršku profesionalnih glumaca Gorana Bogdana i Maruše Majer, Ikić prikazuje priču bez imalo melodrame i klišea“, navedeno je u tekstu magazina „Skrin Dejli“.
Iako je scenario oskudan, reditelj svojom veštinom popunjava praznine, zapazila je filmska kritičarka.
„Miloš Jaćimović svojom kamerom čvrsto uokviruje troje glavnih junaka (Marija, Dragana i Robert), dugo se zadržavajući na svakodnevnim trenucima kao što je pranje ruku. Gotovo bez muzike, ambijentalni zvuci – zloslutna tutnjava mašine za pranje veša, upozoravajuće škripanje Robertovih kolica za čišćenje, Marijino ritmično duboko disanje – pojačavaju doživljaj i osećanja. Sve to služi za podvlačenje klaustrofobičnih ograničenja ovog izolovanog sveta i pojačava trenutke nemoći Marije, Dragane i Roberta koji se pretvaraju u vriske besa“, istakla je Niki Bogan u svom prikazu Ikićevog filma za „Skrin dejli“.
Na sajtu „International Cinephile Society“ navedeno je da je “Oaza“ „skromno remek delo ljudske opservacije – iskreni prikaz emocija i unutrašnjeg sveta tinejdžera sa posebnim potrebama kroz situacije tipične za te godine“.
U tekstu je istaknuto i „izvesno stilsko preklapanje“ Ikićeve „Oaze“ i filmova braće Darden i primećeno da „neutralni, skoro hladni tonovi koji preovladavaju doprinose utisku da je reč o dokumentarnom filmu, što je Ikić sigurno i želeo da postigne – da prenese uticaj tog filmskog žanra u fikciju i obrnuto“.
Vladan Petković za portal „Cinejurop“ (Cineurope) podsetio je da je srpski autor Ivan Ikić stupio na svetsku scenu sa debitanskijm ostvarenjem “Varvari” za koji je osvojio „Specijalno priznanje“ na festivalu u Karlovim Varima 2014. godine.
Podeljen u tri poglavlja, od kojih je svako dobilo ime po jednom od tri ključna lika, film otvara novinski izveštaj o dotičnoj instituciji koja je osnovana izvan Beograda 1969. godine, napisao je Petković na početku svog prikaza filma “Oaza”.
U prvom segmentu tinejdžerka Marija (glumi je Marijana Novakov) stiže u dom u društvu domara Vere (slovenačka glumica Maruša Majer). Brzo se sprijatelji sa drugom devojkom Draganom (Tijana Marković) i ubrzo se približi Robertu (Valentino Zenuni), tihom momku koji pomaže u kuhinji.
Stvara se čudan ljubavni trougao, a publika prelazi u Draganino poglavlje nakon njenog ljubomornog napada na pridošlicu, napisao je Petković.
„Romantika je za ove mlade ljude drama. Ikićev film zasnovan je na izuzetno jakom konceptu. Umesto da koristi profesionalne glumce, koji bi mogli da grade likove predstavljajući sve nijanse, reditelj gradi odnos sa publikom, računa na gledaoca, na njegovu sposobnost da dopuni prazan prostor“, istakao je Vladan Petković.
Ikić u razgovoru za portal Nova.rs ističe da je „za film svakako dobro što je pronašao svoj put i što je prikazan na Venecijanskog festivalu“.
– Takve prilike su retke, pogotovu za naše filmove. „Oaza“ je četvrti srpski film u svim selekcijama Venecijanskog filmskog festivala u poslednjih 20 godina. Meni lično veoma znači što je film o zatvorenom svetu ljudi sa posebenim potrebama uspeo da dobije adekvatnu pažnju na jednom od najznačajnih filmskih festivala i da mu to otvara mogućnosti da dođe do mnogo šire publike – kaže Ikić.
Ekipa filma nije mogla da prisustvuje premijeri.
– Italija je zatvorila granice za naše državljane i to je jedino obrazloženje i jedini odgovor koji sam dobio – objašnjava reditelj.
Oaza” je koprodukcija Srbije, Holandije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Francuske.
– Film nastavlja svoj put prikazivanja po festivalima širom sveta. Pozivi stižu i sve više festivala planira održavanje pred publikom. Videćemo da li će u tome i uspeti. Ono što nas uskoro čeka je i premijera pred domaćom publikom čim se za tim steknu uslovi. Nadam se da će do kraja godine to biti moguće – najvaljuje Ikić.
Venecijanski festival traje do 12. septembra, a “Oaza” jedini je domaći predstavnik na ovogodišnjem izdanju manifestacije koja se odvija uz sve mere opreza zbog pandemije.
