0
Dok fanovi s nestrpljenjem iščekuju novu seriju “Gospodar prstenova” čija je premijera planirana za septembar na platformi Amazon, producentska kuća koja stoji iza ovog projekta već nailazi na probleme i oprečna mišljenja zbog pojavljivanja Afroamerikanaca kao junaka u najnovijoj ekranizaciji svetski poznatog Tolkinovog sveta fantazije.
Filmski gigant potrošio je ogromnu količinu novca na prilagođavanje ove nadaleko poznate i obožavane priče. Ipak, potpuno su svesni da finalni proizvod mora da dopre do što šire publike da bi opravdao neverovatan trošak. Serijal iza kojeg stoji kuća “Nju lajn sinema”, nema apsolutno nikakve veze s poznatim ekranizacijama Pitera Džeksona (Gospodar prstenova, Hobit).
U novoj seriji glumica Morfid Klark pojaviće se kao mlađa verzija vilenjačke kraljice Galadrijele (koju je u Džeksonovim filmovima igrala Kejt Blanšet), Bendžamin Voker igra vilenjačkog kralja, a Maksim Boldri kralja Isildura. Snimanje prve sezone koštalo je 465 miliona dolara, što je čini najskupljom televizijskom serijom u istoriji. Tokom predviđenih pet sezona, budžet serije će sasvim sigurno premašiti milijardu dolara. Glumci crne boje kože pojavljuju se kao u junaci ove serije igrajući uloge patuljaka i vilenjaka, na veliko zadovoljstvo mnogih
poštovalaca, ali ljuteći neke druge. Nedavno je Veniti fer objavio niz promotivnih fotografija uključujući Sofiju Nomvete kao princezu patuljaka i Ismaela Kruza Kordove kao vilenjačkog ratnika Arondira.
Najčešće navođeni citat na Jutjubu ispod trejlera za novu seriju jeste Tolkinova misao: „Zlo ne može da stvori ništa novo, ono može samo da pokvari i uništi ono što su dobre sile izmislile i stvorile“, piše na više jezika. Neki komentari su još grublji.
„Zamislite da potrošite milione dolara da promovišete svoj sveže probuđeni osećaj socijalne pravde. Način da se okalja dobra franšiza“,
glasio je jedan od komentara. „Amazon je odlučio da uništi Tolkinovo delo. Zašto raditi dobro kada možete da budete korumpirani i da forsirate svoja politička uverenja“, glasio je drugi.
Eboni Tomas, autorka knjige “The Dark Fantastic” i vanredni profesor na Univerzitetu u Mičigenu, kaže da likovi crne boje kože izgledaju kao da jednostavno ne pripadaju žanru “belačke” fantastike.
„Istorija fantastike je rasistička“, kaže ona. „Ljudi su navikli da fantazije i bajke vide kao potpuno belačke, posebno u lažno-srednjovekovnim ili magično-srednjovekovnim okruženjima“,
objašnjava Tomas, iako u pesmama i legendama koje su inspirisale Tolkina pronaćićete likove koji nisu belci.
Nordijsko književno delo „Eda“, koje potiče iz davne 1220. godine, spominje svartalfare, crne vilenjake koji žive u Svartalfarhajmu, a dobro je poznato da je Tolkin bio poklonik
staronordijskih priča i stihova, a neke od njih je i preveo na engleski.
„Belci nisu vlasnici nordijske mitologije, čak i ako neki od njih misle da jesu. Kao što ne poseduju Bibliju ili Ustav SAD, mada mnogi misle da polažu prava“, napisao je Nil Gejman, ljubitelj fantastike, na svom Tviteru.
Gejman je kvalifikovan da iznese ovakve optužbe: napisao je knjigu nordijske mitologije i roman koji istu uz mnoge druge, ugrađuje u američku mitologiju i bogove.
Uprkos čarobnjacima, magičnim predmetima, zaraćenih rasa i mitologiji, „Gospodar prstenova“ je definitivno jedna vrlo pitoma pripovest: u osnovi je utešna priča o multirasnim herojima srednje klase koji uspevaju da spasu svoj način života radeći protiv zajedničkog neprijatelja.
„Ne mislim da su ove knjige ‘fašističke’,“ napisao je veliki britanski pisac fantastike Majkl Murkok 1978. godine, „ali nisu baš ni u raskoraku s prosvećenim toriizmom iz 18. veka kojim se Englezi tako često teše u ovim uznemirujućim vremenima.” Murkok je smatrao da Tolkin mnogo duguje Milneu, koji je knjige „Prstenova“ nazvao „Epski Pu“. I američki konzervativci, posebno evangelistički hrišćani koji poštuju Tolkina, vole njegovu preokupaciju jednostavnim životom i prezir prema urbanom načinu življenja.
Postavlja se pitanje da li je ono što je Amazon uradio praveći modernu adaptaciju tradicionalističkog dela sa netradicionalnom glumačkom ekipom predstavlja nepoštovanje?
Tomas, koja je veliki zaljubljenik u Tolkinovo delo, ne misli tako i ističe da to ne zastupaju ni poznati izučavaoci i analitičari Tolkinovih dela. U ovom slučaju, Tolkinovi zvanični tumači su daleko manje zabrinuti za boju kože glumaca, nego za potencijalnu mogućnost da se u očekivanu seriju ubace pojedini delovi iz Tolkinovog posthumno objavljenog romana „Silmarilion“. Prava za ekranizaciju ove knjige još uvek nisu ustupljena nikom i očekuje se da će biti prodata po vrtoglavo visokoj ceni.
„Moji preci govore engleski jezik i žive ovde već 10 generacija“, kaže Tomas. „Ne moramo nikom da dokazujemo autentičnost našeg porekla. Mi smo ovde postojali i postojimo vekovima,” zaključuje Tomas.