0
Čini se da je vreme 7.25, a godina je definitivno 1932. Pablo Pikaso, velika figura umetnosti 20. veka, naslikao je portret – jedan od mnogih – svoje "zlatne muze" i tajne ljubavnice, Mari-Terez Valter.
To je jedno od samo tri velika njegova dela na kojima se nalazi sat, iako je Pikaso bio fasciniran časovnicima i posedovao je nekoliko lepih i skupih primeraka. Portret, „Femme a la Montre“, biće prvi put izložen u Londonu pet dana, pre nego što bude stavljen na aukciju Sotbija sledećeg meseca. Procena je veća od 120 miliona dolara.
Pikaso je naslikao „Femme a la Montre“ tokom svoje eksplozivne „godine čuda“ dok se pripremao za svoju prvu retrospektivu velikih razmera u Parizu sa 50 godina. Bio je intimno povezan sa Valterovom nekoliko godina, a veza je počela kada je umetnik, tada 45-godišnjak, ugledao 17-godišnjakinju kroz prozor Galerije Lafajet u Parizu. Inspirisala je slike, crteže i skulpture, od kojih se neke smatraju najvećim delima iz Pikasove osmodecenijske karijere, piše „Gardijan“.
Oslikana živim bojama, „Femme a la Montre“ prikazuje Mari-Terez kako sedi okrenuvši profil. Na njenom zglobu je sat jednostavnog izgleda sa jarko žutim kaišem.
– Pikaso je sav od strasti, ali ova specifična strast za satove je ona koja nije opšte poznata – rekao je Sajmon Šo, potpredsednik „Sotbija“ za globalnu likovnu umetnost dodajući:
– Bio je neverovatno moderan čovek, veoma zainteresovan za svoj identitet. I veliki poznavalac satova. Čak i fotografije na kojima nosi satove cene kolekcionari satova.
Među satovima u Pikasovom vlasništvu bili su „Jaeger-LeCoultre“ iz kasnih 1940-ih, „Patek Philippe moonphase“ iz 1950-ih i „Rolex GMT-Master“ iz 1960-ih.
Na portretu je Valterova prikazana kao „ustoličena Madona“. Inače, ona je do 1932. bila Pikasova ljubavnica, a par je pet godina krio svoju vezu od umetnikove supruge Olge.
– Mislim da se sat odnosi na ukradeno vreme koje su proveli zajedno – iako je do tada to bila javna tajna – objašnjava Šo.
Portret je 1968. godine kupila Emili Fišer Landau, jedna od najvećih kolekcionarki umetnosti 20. veka. Okačila ga je iznad kamina u dnevnoj sobi svog stana u Njujorku. U vreme kada je umrla, sa 102 godine, ranije ove godine, njena umetnička kolekcija mogla je da ispuni nekoliko muzeja. Fišer Landau je počela ozbiljno da sakuplja umetnička dela nakon što je provalnik oteo dijamante, smaragde, rubine i safire koje joj je poklonio njen muž. Umesto da zameni nakit, Fišer Landau je odlučila da iskoristi značajnu isplatu osiguranja za kupovinu slika i skulptura. Nabavila je dela Marka Rotka, Franca Klajna, Anrija Matisa, Džordžije O’Kif, Pita Mondrijana, Pola Klea i drugih. Endi Vorhol je naslikao njen portret.
– Ona je bila izuzetno važna kulturna ličnost, pravi pejsmejker za savremenu umetnost u Americi – rekao je Šo.
Nakon njene smrti, ćerka Kandija Fišer, založila je stotine dela Vitni muzeju američke umetnosti u Njujorku. Oko 120 umetničkih dela biće prodato u Sotbiju u Njujorku 8. novembra na aukciji koja bi mogla da iznosi do 500 miliona funti.
„Femme a la Montre“ je bila „izuzetno poželjna, veoma posebna“ slika, rekao je Šo. Pikasov dosadašnji rekord je skoro 180 miliona dolara i postignut je 2015. za „Les Femmes d’Alger“.
Bonus video: Plava izložba za osobe sa invaliditetom
