"Buktala je pesnička vatra Desanke Maksimović sve do večnosti gde i dalje svetli"

Desanka Maksimović (1898 -1993) rodom je bila iz Rabrovice kod Valjeva. Detinjstvo je provela u Brankovini, a gimnaziju je završila u Valjevu, te studije svetske književnosti, opšte istorije i istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Od 1933. živela je u skladnom braku sa glumcem i pesnikom Sergejem Slastikovim Kalužaninom sve do njegove smrti 1976. Kako je sama govorila, njihov "porod bile su njihove pesme".Svoje prve stihove objavila je 1920. u časopisu "Misao", gde je pet godina kasnije dobila i prvo pesničko priznanje za pesmu "Strepnja". Njena ljubavna i rodoljubiva poezija do poslednjeg stiha ostala je poletna, mladalačka, a istovremeno ozbiljna i osećajna.

- Kao što u zemlji ima mesta za sve, tako je i Desanka Maksimović u srcu smestila sve - i leve i desne, male i velike, poražene i pobednike, tako da niko ne zna kome je namenila lepše ili prostranije masto. Prva je na ranu srpskoga naroda spustila reči "tražim pomilovanje" za svakog čoveka. Zato joj narod podiže spomenik - ženi narod na čijem su jeziku ženskog roda reči poezija i sloboda - rekao je Bećković u besedi kada joj je za života podignut spomenik u Valjevu i naglasio:- U Valjevu je stala ispred granitnog Vojvode Mišića kada su se zauvek ukrstili mač i pero!

Osim što je iza sebe ostavila 50 knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze, Desanka Maksimović povremeno se bavila i prevođenjem, uglavnom poezije.- Poezija Desanke Maksimović ispunjava ceo život. U teškim godinama rata njen lirski glas dobija verski akcenat. Ona više ne sluša ptice, već osluškuje topot naših konjanika i šapat glasnika. Ne peva više o svojim devojačkim predosećanjima, nego o seči knezova i pogibiji kragujevačkih đaka. Ona ne nosi zastavu, već šapuće molitvu, ne traži osvetu već milost i pomilovanje… Njena poezija svetli sestrinskom ljubavlju i materinskom milosti. Teško je naći poeziju u kojoj ima toliko blagosti i svetlosti kao što je ima kod Desanke - rekao je Ljubomir Simović u Brnkovini 1994. na pesnikin rođendan, podsetili su danas u SANU.

U penziju je otišla dva puta - početkom Drugog svetskog rata, ali se 1944. vratila u službu i 1953. definitivno otišla, sve u istoj školi, Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji, danas Petoj beogradskoj gimnaziji, gde joj je jedna od učenica bila Mira Alečković, docnije takođe poznata pesnikinja i bliska prijateljica. Desanka Maksimović preminula je 1993. u 95. godini u Beogradu, a sahranjena je u Brankovini.- Desanka je celoga svog veka pisala samo poeziju. Buktala je u svojoj pesničkoj vatri sve do poslednjeg trenutka dok nije cela zauvek zamkla na onu stranu - u večnost gde i dalje svetli - napisao je Stevan Raičković 1995. godine na pesnikin rođendan 16. maja.Bonus video: Matija Bećković o Petru Božoviću

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=matijabekoviopetrubooviumm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4667662"]