Budućnost je ženska ili je neće biti: Piše Bojan Dimitrijević

Portal Nova.rs za praznike svojim čitaocima poklanja 40 autorskih tekstova koji predstavljaju aktuelna i analitična ili intimna i ispovedna zapažanja o godini koja je (skoro u potpunosti) iza nas. Ili o ljubavi. Ima ih i o aktivizmu, savremenicima, društvenoj odgovornosti, strasti. Ili o životu generalno. Temu smo im predstavili kao slobodnu, a pristup je njihov lični. I reči su sasvim njihove. Pišu ih naši sagovornici, saradnici, kolumnisti, prijatelji i urednici portala i novine "Nova". Ovaj konkretno piše glumac Bojan Dimitrijević.

Ovako Henrik Ibzen završava komad „Stubovi društva“:

Bernik: A mi – mi imamo pred sobom dugi, ozbiljni rad, a pogotovu ja. No neka dođe! Skupite se oko mene vi iskrene, verne žene! I to sam ovih dana naučio : vi žene, vi ste stubovi društva.

Lona: E onda, zete, malo si postao mudar. Ne, čuj! Istina i sloboda – to su stubovi društva!

Z A V E S A

Treba učiti od žena kako se bori za slobodu i ljudska prava. Možda bi onda shvatili koliko hrabrosti i napora to iziskuje od njih. A možda bi naučili da smo mi muškarci ti koji ne poštuju ljudska prava i koji se plaše da budu slobodni.

Mučna je i beskrajna borba žena za jednaka prava u celom svetu. Tragični događaji iz Irana i Avganistana prikazuju radikalnu sliku te borbe, ali suštinski je to isti, svugde prisutan problem.

Kod nas je kud i kamo bolje nego u Iranu, ali daleko je od dobrog. Kriminogena i mačoistička muškost nadima se i preliva na sve strane, što u mišićima, što u stomacima, već u zavisnosti od godina. Nesuočeni i infantilni, često i neosvešćeni misle da fizičkom silom mogu da nadomeste odsustvo pameti dok namecu i sprovode svoju viziju sveta koji uvek i iznova odlazi nepovratno u propast.

Posledice viševekovnog patrijarhata kod nas svode ženu na poželjni spoljni izgled i kućnog roba koji mora da rađa mušku decu i bakće se istima. Dakle, da se razumemo, ne mora da se nosi feredža. Ali silikon je poželjan. Zašto inače toliki broj estetskih intervencija kod žena svih godina?

Ima li logičnijeg rešenja nego li prepustiti ženama da one realiziju svoju viziju sveta? Taj svet bi sigurno bio nežniji, bilo bi manje ratova, jer nema te majke koja bi poslala svoje dete ni u jedan rat. Svet koji je stvorila moja Nana, moja majka, moja žena, moje prijateljice, je onaj u kome je meni najbolje.

Ne samo biološki superiorne (mislim na sposobnost reprodukcije ne na fizičku snagu) one su intuitivnije, odmerenije i pronicljivije od nas. Sve to ih i čini boljim liderima. Svet koji bi prepustili ženama bio bi svet izlečen od nas. Probali smo i ne ide. Mnogo puta smo probali da mi vodimo ovaj svet i uvek smo neslavno propadali, gordeći se i okrivljujući druge. Vreme je da uživamo u ljubavi i slobodi. A ne možemo doći do slobode dok je ne damo ženama.