1
Knjigu "Unutrašnje more" Danice Vukićević koja je danas ovenčana NIN-ovom nagradom za roman godine preporučivali smo čitaocima portala Nova.rs još letos.
– „Vibriramo kao Žižek i Kemiš“: tako glasi pričica s naslovom „Volim Sajsi“. Čitaoca će da zabavi, ali i štošta da mu objasni – reči su kojim smo još u julu upoznali čitaoce portala Nova.rs s novom laureatkinjom NIN-ove nagrade Danicom Vukićević za roman „Unutrašnje more“.
Usledili su ovi redovi:
Proza pesnikinje Danice Vukićević obraća se osetljivom sklopu ideja, motiva i raspoloženja zaglavljenim u svetu postistine, kojima je zajedničko predpandemijsko nesnalaženje u promenama. Autoritet ženskog glasa u ovoj oporoj i vrcavoj zbirci mikroproza selektuje iskustvo sa svojevoljno utvrđene margine, gde se kriza i besciljnost reflektuju kao nemir uspomena, oskudica, zanemoćalost, krhki um i narušeno zdravlje; tu se spisak egzistencijalnih iskušenja ne okončava. Ipak, zapažanja i pouke iz ove bolno zabavne i zabavno bolne knjige obojeni su sarkazmom i melanholijom, poteklim iz iskusnog oka duhovite i oštroumne komentatorke.
Mikroproze Danice Vukićević („Bajaga i ja isto smo godište, ista berba“) dirljivo su verne ambiciji da kratka priča bude feljton intime i onda kad je kraća od haikua, da ostane na tragu pobune i eksperimenta. Pored vivisekcije intimnog iskustva i satirizovanja svih sfera života, ovi nas zapisi uveravaju da bi slični milinarativi trebalo da izvrše i jednu važnu društvenu funkciju: da probude sve one senzibilitete koji su se u strahu od monolitne stvarnosti povukli u ljušturu uvređene suvišnosti.
Bonus video: Milena Marković
