Zavirite u svet rokenrol ikone: Dilan ponovo izlaže u Londonu i poručuje - Kad počnem da slikam, izgubim pojam o vremenu

Umetnost je večno kretanje iluzija. Najviši cilj umetnosti jeste da inspiriše. Šta biste drugo mogli da uradite za nekog do da ga inspirišete!

Ove reči davno je izgovorio Bob Dilan.

Iako najpoznatiji kao muzičar i kantautor, Dilan se tokom proteklih pet i po decenija iskazao i u drugim vidovima umetnosti. Nemali broj njegovih poštovalaca dobro zna Dilana pisca, glumca, reditelja, slikara…

Posle uspeha prošlogodišnjeg biografskog filma o umetniku "Potpuni neznanac" čitava nova generacija upoznala se sa poetičkim svetom Boba Dilana. A sada će, ponovo, biti u prilici da vidi još jednu njegovu umetničku stranu - slikarsku. Bob Dilan u Londonu ovoga meseca predstavlja seriju originalnih umetničkih dela, koje je iz sebe iznedrio, kako je rekao, s emocijom.

Umetnik, koji ima 83 godine, u londonskoj Halkion galeriji publici će predstaviti čak 97 dela, nastalih u poslednje vreme. Izložba pod nazivom "Point Blank", koja će biti otvorena 9. maja, donosi originalne skice i dela nastala u periodu između 2021. i 2022. godine. Na crtežima Boba Dilana su živopisni junaci - muzičari, zaljubljeni parovi, sportisti, ali i sve one odaje i mesta na kojima je umetnik provodio vreme, javlja "Gardijan".

Prozor u umetnikovu imaginaciju

Sve crteže odlikuju jarke boje. Ne slučajno, reči su autora Boba Dilana:

- Tim bojama želeo sam da stvorim entitete koji žive, dišu, imaju emocije… Boje su tu kao oružje i sredstvo da se popravi raspoloženje, način da se ispriča priča. Nije mi ideja bila da budem samo posmatrač čoveka i njegovog života, već da proniknem u sve - izjavio je Dilan, a proces stvaranja likovnih radova opisao je kao način da "odmori svoj nemirni um" dok je na turnejama po Evropi i Americi.

Ogledalo u kom se vide samo ženske usne, jedan saksofonista čudnog raspoloženja kako svira, pa kauboj s pištoljem oko pasa dok sunce izlazi, pusti putevi ili železnice, upečatljive face, samo su neki od prizora na novim Dilanovim delima, koja nose nazive "Mr Soup Can", "Railroad Excavator", "Nightfall", "Shake Dancer", "Peruvian Potatoes"…

Jedna od njih koja dočarava drvene stepenice nazvana je, namerno ili ne, po čuvenoj pesmi Led cepelina - "Stairway to Heaven". "Okupana su" dela u plavu ili crvenu boju, s monohromnim formama, a britanski mediji uoči otvaranja izložbe povlače čak paralele s ranom "plavim fazom" u opusu Pabla Pikasa. Uočavaju i sličnosti sa stvaralaštvom Edvarda Hopera, Dejvida Hoknija, Vilijama Blejka, pa čak i Van Goga.

Serija "The Point Blank" zapravo je započeta kao prozna knjiga, te ne čudi što kreativna direktorka Halkion galerije naglašava da ova dela, rađena na papiru, stvaraju utisak sećanja:

- Otvaraju nam nedodirljive prozore u život i imaginaciju jednog od najvećih naratora ikada. Svi oni koji posete izložbu otkriće da dela provociraju priče iz naše mašte.

Predsednik i osnivač londonske galerije Pol Grin podseća da je prošlo gotovo 18 godina od kad su počeli da rade s Dilanom:

- I bilo je neverovatno iskustvo gledati ibliza kako se ova kulturna ikona razvija u tako važnog i hvaljenog vizuelnog umetnika. Ova poslednja serija dela donosi daleko intimniju povezanost s umetnikom u odnosu na sve prethodne radove i velika je privilegija podeliti ih s publikom - iskren je bio Grin.

Prva izložba u Nemačkoj

A za one koji nisu upućeni u likovni opus rokenrol ikone, čoveka koji je "glavni junak" oko 500 knjiga, hvaljen kao prvi pesnik u rokenrolu koji je sam napisao nekoliko knjževnih dela, počev od "Tarantule", do impresionističkih memoara "Hronike" i da je prvi muzičar ovenčan Nobelovom nagradom za književnost podsećamo da je Dilan odmalena voleo i da crta. Čak je neko vreme proveo u odajama Karnegi hola gde ga je likovnoj umetnosti, legenda kaže, podučavao jedan ruski profesor. Crtanjem je, kako je jednom rekao, izoštrio svoje oko. To mu je obezbedilo neku "vrstu reda u svetu bez reda!" A i još na omotu albuma "Self portrait" (1970) mogla je da se vidi reprodukcija lica koje je naslikao Dilan. Umetnikova slika je i na crno-belom omotu albuma "Planet Waves" iz 1974. godine.

Ali, tek 2006. u jednom malom nemačkom gradu Čemnic svet je upoznao Boba Dilana - slikara, i to zahvaljujući upornoj Ingrid Musinger, direktorki tamošnje Umetničke galerije. Ona je te godine kupila Dilanov album "Bringing it All Back Home" iz 1965. i bila je dirnuta. Slušajući njegovu muziku shvatila je da neko ko koristi „tako metaforičan i apstraktan jezik sigurno i crta”. Nije se iznenadila kada je u knjizi "Drawn Blank", objavljenoj 1994, videla 92 skice i crteža koje je čuveni muzičar napravio na turneji između 1989. i 1992. Rešila je da ga natera da završi svoje skice i iako joj je trebalo mnogo vremena da stupi u kontakt s njim, dobila je pozitivan odgovor za samo dva dana.

- Bio sam fasciniran time što je neko toliko zainteresovan za moj rad. Da nije bilo takvog interesovanja, ne znam da li bih ikada ponovo pogledao svoje crteže i pomislio da nešto vrede - sećao se svojevremeno Dilan.

Trebalo mu je osam meseci da završi 322 rada. Na prvoj izložbi Dilanovih umetničkih radova ("The Drawn Blank Series") u ovom nemačkom gradiću krajem 2007. godine našlo se 140 slika - portreta, aktova, pejzaža…

Ulja na platnu Dilan je predstavio 2010. u Nacionalnoj galeriji u Danskoj, na izložbi 40 radova pod nazivom "Brazilski ciklus". Potom je jedna od vodećih svetskih galerija, Gagosijan, saopštila da će zastupati Boba Dilana kao likovnog umetnika, i usledila je izložba njegovih radova a motivima iz Kine, Vijetnama, Južne Koreje i Japana.

A 2010. godine obreo se u istoj galeriji u kojoj se sada otvara izložba njegovih recentnih dela - Halkion galeriji. Među slikama u londonskoj galeriji našle su se "Žena u pabu Red lajon" i "Suncokreti". Slike su koštale od 95.000 do 450.000 funti. Naravno, prodate su.

S obzirom da Dilana krase višeslojna umetnička interesovanja, kad se prvi put predstavio javno kao slikar 2006. godine, neizbežno je bilo pitanje: "Da li je Bob Dilan dobar slikar?" Odgovor stručnjaka bio je - "Ponekad je briljantan". No, ono što mu niko nije osporio jeste da se na njegovim slikama vidi koliko uživa stvarajući ih!

Bob Dilan je još pre dvadesetak godina, na pitanje - šta slika - kazao:

- Počeo sam sa slikanjem pisaćih mašina, raspeća, ruža, olovaka, praznih kutija od cigareta… I kad god bih počeo da slikam, izgubio bih potpuno pojam o vremenu! A to je najvažnije.

https://www.youtube.com/watch?v=qKCepuQ-W_k&list=PLr-tFaqJ0ga-LQLI8LrFd1arHN9O8eMHP