Bob Dilan kao slikar: 120 crteža i skulptura velikog rokera

Kultura 12. maj. 202113:42
Podeli:
Bob Dilan Bob Dylan
Bob Dilan Foto:Image courtesy Bob Dylan / Capital pictures / Profimedia

Bob Dilan, najveći živi kantautor i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, ostavlja traga i kao respektabilan slikar. Na jesen će imati prvu retrospektivnu izložbu u Americi i posetioci će moći da vide neke od radova nastalih tokom 60 godina, od kako se prvi put dohvatio štafelaja do danas.

Na velikoj retrospektivnoj izložbi Dilanovih radova, nazvanoj „Retrospektrum“, planiranoj od 30. novembra u Frost art muzeju, u okviru Međunarodnog univerziteta u Majamiju, biće predstavljeno oko 120 slika, crteža i skulptura nastalih u poslednjih 60 godina, uključujući tu i nikada do sada izloženu novu seriju „Američka pastorala“.

Postavka će biti tek nešto manja od one u Muzeju moderne umetnosti u Šangaju, koja je 2019. bila je najposećenija izložba te godine u kineskom megapolisu. Katalog sa te izložbe je i inspirisao Marka Rozenberga, čelnika univerziteta u Majamiju, za retrospektivu Dilanovih radova u Americi.

„Odmah sam znao da želim da prenesem ove retko viđene vizuelne radove ikone umetnosti na jug Floride da bi u njima mogli da uživaju naši studenti, naša šira zajednica i posetioci iz cele Amerike i celog sveta“, kazao je Rozenberg, a prenosi „Artnet“. Umetnički direktor Muzeja moderne umetnosti u Šangaju Šaj Bajtel rekao je da su mnoge prestižne američke ustanove pokazale interes za „Retrospektrum“, a da je univerzitet u Majamiju zbog svoje „rigorozne akademske reputacije savršen za debi Dilanove vizuelne umetnosti kod kuće“. Izložba bi, kako je najavljeno, trebalo da prikaže „razvoj i raznolikost Dilanovih praksi u vizuelnim umetnostima“.

Iako se slavni muzičar i pesnik bavi i likovnim umetnostima veći deo svog života, pažnju publike i kritike iz ove oblasti počeo je da privlači sredinom devedesetih godina, kada je objavio knjigu „Iscrtana praznina“ sa crtežima i skicama nastalim između 1989. i 1992. godine, tokom njegove duge turneje po Americi, Aziji i Evropi (u okviru koje je tada nastupao i u Srbiji).

Slikanjem je počeo da se bavi mnogo ranije, još sredinom šezdesetih, oporavljajući se od čuvene nezgode na motociklu. Nezgoda u kojoj je umalo poginuo, ali i činjenica da je postao otac, naveli su ga promeni svoj život. Promene su dovele i do albuma „John Wesley Harding“ (1967) i „Nashville Skyline“ (1969), a navele su ga i da sedne za štafelaj.

Već na omotu njegovog albuma „Self portrait“ (1970) mogla je da se viri reprodukcija lica koje je naslikao Dilan. Njegova slika vidi se i na (crno-belom) omotu albuma „Planet Waves“ (1974).

Prvu izložbu, međutim, imao je tek više od četvrt veka kasnije, i to u galeriji Čemnic u Nemačkoj, gde je bilo predstavljeno više od 200 akvarela i slika rađenih u gvaš tehnici. U isto vreme objavljena je i knjiga sa 170 reprodukcija. Kao slikar ulja na platnu Dilan se predstavio tri godine kasnije, 2010. u Nacionalnoj galeriji u Danskoj, sa 40 radova objedinjenih pod nazivom „Brazilski ciklus“.

Potom je jedna od vodećih svetskih umetničkih galerija, Gagosijan, objavila da će predstavljati Dilana kao likovnog umetnika, a usledila je i izložba njegovih radova sa motivima iz Kine, Vijetnama, Južne Koreje i Japana. Neki izučavaoci njegovog dela zapitali su se i da li su te Dilanove slike nastale kao plod njegovih ličnih opservacija po Dalekom istoku ili se, slikajući, koristio fotografijama nekih drugih autora, pronalazeći sličnosti sa motivima na radovima Dmitrija Kesela i Anrija Kartijea Bresona. Iz agencije „Magnum“ potvrdili su tada da je Dilan tražio dozvolu da iskoristi te fotografije, a mnogi kritičari i istoričari umetnosti ukazali su na to da su se i ranije veliki slikari koristili fotografijama stvarajući svoja dela i cela priča oko navodnog plagiranja je stala.

Ubrzo je u Gargosijanu otvorena i sledeća njegova izložba, „Umetnost revizije“ sa 30 slika na kojima Dilan satirično tretira popularne magazine, a 2013. je u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu na izložbi „Vrednosti lica“ predstavio 12 portreta rađenih pastelom. Osim slikama i crtežima, Dilan se predstavio i kao primenjeni umetnik, izlažući iste godine u Londonu i sedam svojih kapija iskovanih u čeliku, nazivajući tu postavku „Promene raspoloženja“.

Međutim, Dilan je, prema oceni kritike, najbolji kada slika pejzaže i prizore iz američkog gradskog života. Dilan na njima slika poglede iz hotelskih soba, parkinge, barove, usputne radnje, neobične prolaznike, pruge, puteve…

„Kada je Halkion galerija došla na ideju da napravim izložbu američkih pejzaža za tu izložbu, bilo je dovoljno jednom da to kažu. I nakon malo razjašnjenja, primio sam to k srcu i nosio se s tim. Zajednička tema ovih radova ima neke veze sa američkim pejzažima, time kako ih vidite dok krstarite zemljom i vidite je onakvom kakva je. Držaći se van glavnih staza i putujući sporednim putevima, u stilu nekog rođenog slobodnog. Verujem da je ključ za budućnost u ostacima prošlosti. Da morate da ovladate idiomima sopstvenog vremena pre nego što uopšte možete da steknete bilo kakav identitet u sadašnjosti. Vaša prošlost počinje sa danom kada ste rođeni i ne poštovati je znači varati samog sebe i ono što zaista jeste. Ideja mi je bila da zadržim jednostavnost stvarima, da se bavim samo onim spolja vidljivim. Ove slike teže realističkim momentima: arhaične su, uglavnom statične, ali treperave pojavnosti. Kontradikcija su savremenom svetu. Međutim, to su moja dela. Čajnataun u San Francisku stoji tek dva bloka dalje od zgrada korporacija bez prozora. Ali te hladne gigantske strukture nemaju za mene nikakvog značenja u svetu koji vidim, ili biram da vidim, ili sam njegov deo, ili nameravam da u njega uđem“, zapisao je Dilan u katalogu za izložbu svojih crteža, akvarela i ulja na platnu nazvanu „Utabana staza“ u Londonu 2016. godine, dodajući i da slike „svesno odaju malo ili nimalo osećanja“, a da se bavio i „istraživanjem mogućnosti boja“.

Bob Dilan Bob Dylan
Rad Boba Dilana na izložbi 2016. u Londonu Foto:ADRIAN DENNIS / AFP / Profimedia

Dilan se u svojim spisima ponegde otkriva i kao pažljiivi proučavalac likovne umetnosti. „Davinči slika mutne slike, ne vide se linije nego oblaci koji blede jedni u druge kroz različite rasporede boja. Suprotan bi mogao da bude pogled Mondrijana i Van Goga sa striktnim linijama koje definišu delove prostora. Negde između su Kandinski i Ruo“, primećuje Dilan u istom tekstu, smeštajući i svoje slike tu, „u sredinu“.

Kritičar Džonatan Džons zapisao je tada da se na tim pejzažima Dilan predstavlja kao slikar srži neobične Amerike.

„On slika usputne radnje sa hranom, sa plavim i žutim svetlima u njima, i grafitima na ulici. Gleda ka gore i slika pustoš nebodera, slavu mosta na Menhetnu ili plamteće pustinjsko nebo“, naveo je Džons i ocenio da Dilan, iako sklon tradiciji po motivima i pristupu, „ima oko“ i da su mu radovi „zamršeni, iskreni, puni radoznalosti“.

„Ako negirate Dejvida Hoknija ili Roberta Kramba i verujete da samo avangardna konceptualna umetnost vredi, neće vam se dopasti Dilanovi pejzaži. Ali ako se divite bilo kom od pomenuta dva umetnika sklona detaljima, nema razloga da previdite Dilana samo zato što se ispostavlja da je on rok zvezda“, ocenio je Džons pre pet godina i dodao da njegova dela, kako prolaze godine, deluju sve ozbiljnije i da je „te crteže i slike uradio pravi umetnik“.

Dve godine kasnije, ista londonska galerija upriličila je i Dilanovu izložbu „Mondo Scripto“ sa rukom ispisanim stihovima njegovih pesama, ilustrovanih crtežima.

„Dilan stalno stvara i zato se možete kladiti da će (na ‘Retrospektrumu’) biti novih dela i iznenađenja“, navodi Šaj Bajtel iz Muzeja moderne umetnosti u Šangaju.

Komentari

Vaš komentar