"Snimanje filma je nešto najlepše u životu": Bez evropskih fondova ne bi bilo regionalne kinematografije, zaključak panela u Herceg Novom

U okviru 39. Filmskog festivala Herceg Novi - Montenegro film festival održana je panel-diskusija posvećena filmskoj edukaciji, regionalnoj saradnji i prilikama za mlade filmske stvaraoce. Nakon projekcija studentskih filmova panel "EU With YOU", u okviru inicijative "WeBalkans", koji se odigrao u Dvorani Park u Herceg Novom govorile su direktorka Filmskog centra Crne Gore Aleksandra Božović, direktorka Filmskog centra Slovenije Nataša Bučar, nagrađivani crnogorski reditelj Ivan Salatić, profesor ljubljanske akademije Miha Jaramazi, te dvojica studenata s ljubljanske, odnosno cetinjske akademije čiji su filmovi bili prikazani uoči razgovora.

Umesto da se pričai samo iz vizure institucija ovaj panel je dao glas mladim filmskim stvaraocima da govore o sopstvenim iskustvima. Tako je Miha Dragan master student na master programu Univerziteta u Ljubljani na akademiji AGRFT, na odseku filmske režije objasnio proces kroz koji prolazi da bi došao do finalnog proizvoda:

- Kad te pogodi ideja, moraš da je se držiš, da radiš na njoj i guraš dalje. Na fakultetu smo imali ceo semestar kada smo najpre pisali scenario zajedno sa mentorima. Onda ideš u pretprodukciju, tražiš lokacije, a onda sledi snimanje. Sve je to stres, ali kada snimaš - to je najlepši i najbolji deo tvog života. No, kada se okonča, upadneš u depresiju jer bi snimao još bar 30 dana. Sledi proces montaže i postprodukcije, a onda kreneš na festivale i vidiš svoj proizvod na velikom platnu. Tu konačno možeš da ga predstaviš publici i nadaš se da će se svideti što većem broju ljudi. Evo, tako je ovde u Herceg Novom - istakao je Dragan, dodajući kako su mu ovakvi internacionalni događaji dragoceni jer upoznaje producente iz sveta, što je prilika za uspostavljanje neke buduće saradnje.

Reč je potom preuzeo iskusni i nagrađivani crnogorski reditelj, scenarista i producent Ivan Salatić. Podsetio je da se poslednjih petnaestak godina ozbiljno bavi filmom, i da je, uprkos velikim izazovima, uspeo da prikaže svoj treći kratki film - "Dvorišta", koji je sniman 2013, u selekciji "Horizonti" Venecijanskog festivala. Bio je to, te 2015. prvi crnogorski film u programu jednog od najvećih svetskih festivala:

- Taj film je rađen s budžetom od 4.000 evra. Filmski centar Crne Gore nije postojao tada, već je filmove dotiralo Ministarstvo kulture, preko fonda na koji se nisu mogla prijaviti fizička lica, a moj film je sponzorisala Opština Herceg Novi. Kada sam radio sledeći film i dalje nije postojao Filmski centar, ali uspeo sam da dobijem novac od Ministarstva kulture, i bila je to prva koprodukcija Crna Gora-Srbija-Katar. Na realizaciji filma je radilo mnogo njih iz Srbije, i bilo je logično da to bude koprodukcija. Kada snimate film, važno je s kim ćete da ga radite a ne samo koga ćete da platite. I Katar je postao koproducent, jer su dali novac koji nam je bio potreban - ispričao je Salatić.

Podvukao je da je njegov poslednji dugometražni film "Otapanje vladara" primer kompleksnosti, kako u finansijskom, tako i u smislu realizacije.

- Filmski centar Crne Gore je na konkursu dao najveći deo novca, jer je sniman najpre ovde, a potom i u Italiji gde smo takođe dobili novac, te u Hrvatskoj, a pored tih fondova dobili smo sredstva Kreativne Evrope koja su bitna, naročito za razvoj projekta. Kreativna Evropa je važna jer vam omoćava prostor da u teškom periodu, dok još pišete scenario, već imate neki novac na raspolaganju. I na kraju tu je veoma bitan i Euroimaž, koji je glavni evropski fond, i zahvaljujući kom vam se otvaraju uslovi za koprodukcije s drugim zemljama. A svaki ozbiljan film u ovom regionu mora da bude koprodukcija - naglasio je reditelj.

Govoreći o koprodukcijama, bez kojih se na ovom tlu ne može, Salatić je napomenuo da se kao reditelj i scenarista, uvek držao toga da ona treba da bude prirodna.

- Svaka od tih koprodukcija je dobar primer saradnje s EU, naročito ako je organska. Mi jesmo evropska kinematografija, i zato su nam važni evropski fondovi, njihova finansijska sredstva. Ali, presudna je tu matična zemlja kao glavni finansijer filma, a tek onda se obraćate evropskim fondovima. To je linija života svakog filma u regionu - objasnio je Salatić.

Nemoguće je moguće

Puna reči hvale za Ivana Salatića bila je direktorka Filmskog centra Crne Gore i predsednica Saveta Filmskog festivala Herceg Novi Aleksandra Božović:

- Salatić je obojio crnogorsku kinematografiju svojim autorskim izrazom. Imao je "Dvorišta", prvi crnogorski film u Veneciji, potom i u Roterdamu. Iako je reditelj i scenarista, takođe je i jedan od uspešnijih crnogorskih producenata. I svakom ko kreće da studira, a sve ono što sam pobrojala deluje neostvarivo, Salatić je primer da se može postići - naglasila je Božović, koja je dodala i da je Filmski centar Crne Gore podržao ideju Filmskog centra Slovenije o zajedničkom projektu Fakulteta dramskih umetnosti Cetinje i Akademije za gledališče, radio, film in televizijo iz Ljubljane (AGRFT) koji spaja profesore i studente obe akademije:

- Nisu to samo profesori, već ujedno i producenti i reditelji. Vrlo nam je važan taj projekat zbog potencijala koji nosi. Iz toga će se roditi koprodukcije, i uz veru u ono što film donosi, desiće se nove kreacije. Svi mi koji vodimo filmske centre u regionu i Evropi stvaramo prostor za saradnju, da se koprodukcije dese, stalno razgovaramo, i trudimo se da prevaziđemo zajedničke manje ili veće probleme. Saradnja u regionu i s Evropom je izuzetno bitna, kako za autore tako i za filmske centre koji su tu da filmskim radnicima omoguće da rade. A ovom saradnjom dve akademije želimo da zajedničkim radom i sufinansiranjem otvorimo studentima mogućnost da prođu čitav proces stvaranja filma - od razvoja ideje, preko produkcije i postprodukcije, i da u rasponu od godinu dana realizuju film koji će se ovde, na Filmskom festivalu Herceg Novi prikazati. Verujem da je to način da se studentima otvora put ka zajedničkim, budućim projektima - kazala je Božović, a i Nataša Bučar, direktorka Filmskog centra Slovenije iznela je stav da je ta inicijativa za studente veoma važna:

- Za mlade ljude je najbitnije da saradnja bude organska, i da imaju punu podršku. Ako se na akademijama dve kinematografije sretnu i upoznaju, onda se prirodno desi saradnja. Osim toga, nijedan film u Sloveniji ali i regionu nije realizovan ukoliko to nije bila koprodukcija s drugom zemljom. Koprodukcije su izuzetno važne. Jako retko ćete imati dovoljno novca kod kuće da uradite ceo film sami. Neophodna je regionalna i evropska saradnja - kazala je Bučar.

Šansa za studente

Apelovala je na mlade stvaraoce, studente da se okrenu saradnji, da budu deo projekata kao ovaj u kom su se susreli FDU Cetinje i AGRFT:

- Filmski centar Slovenije stalno raspisuje konkurse za sufinansiranje filmova i za koprodukcije, ali na njih se mogu prijaviti samo profesionalci. Upravo im ovaj program daje šansu. Često se priča o tome kako u ovom regionu filmski stvaraoci imaju toliko zajedničkih projekata, naročito kad govorimo o starijim generacijama. Pa to je bilo prirodno zbog nekadašnje zajedničke države. Svi su se znali sve i ta starija generacija je odlično sarađivala. Ali ova mlada generacija je drugačija, nemaju toliko kontakata jedni sa drugima kako je to bilo u prošlosti, i zato je ovaj projekat bitan. Upoznaće se i prepoznati. A saradnja je najorganskija i najkreativnija kada se odvija među istom generacijom. Tražite ljude s kojima delite gotovo istovetan jezik, koji žele da ispričaju istu priču kao i vi, i počnite da radite s njima - poručila je Nataša Bučar.

Nadovezujući se na ovu priču, profesor prodekan na AGRFT Miha Jaramazi podvukao je značaj projekta koprodukcija na studentskom nivou: - Upoznavanje drugačijih kultura, susret različitih jezika samo može da doprinese filmskom stvaranju. Zato, studenti imajte otvoren um i nemojte se plašiti da pitate bilo koga za bilo šta. Verujte u svoje ideje, i neka vam granice ne predstavljaju ograničenje, jer ćete onda sigurno uspeti - bila je poruka Jaramazija, dok je student na odseku filmskog i pozorišnog scenarija Mark Dženostagić bio kratak:

- Moj savet kolegama i mlađima jeste - budi lud, slušaj profesore!

A mlađima je iskusni Ivan Salatić objasnio da je privilegija baviti se ovim poslom, no podvukao je i sledeće:

- Pomalo je i luda odluka baviti se filmom. Jer, ovo je, s jedne strane uzbudljiv posao, ali nikako lagan, već težak. I zato mu se prepustite samo ako ste sigurni da baš to želite da radite, i budite spremni da će vam oduzeti mnogo toga u životu - upozorio je Salatić.

Aleksandra Božović je na kraju panela mladima poručila da treba da veruju u ideje koje imaju, bez obzira koliko im teško delovalo da će ih realizovati:

- Nisam mogla da zamislim te 2002. godine, kada sam iz trećeg puta upisala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, misleći da sam, sa svoje 23 godine, tamo najmatorija osoba na svetu, da ću jednoga dana govoriti s ove pozornice i obraćati se mladima. Nisam ni sanjala da ću biti na ovom festivalu, uz kog sam odrasla, niti na ovom mestu u Filmskom centru. Zato je moja poruka svima koji žele ili su upisali umetničke akademije da ništa nije nemoguće. Ni Oskar, niti puni bioskopi - sve je to moguće!

Milijarde u kulturu regiona

I ovaj panel u Herceg Novom, kao i ostali u okviru kampanje "EU With You", poput onih na festivalima u Sarajevu, na Anibarfestu, Tirana met festu, Maglaj spirit vikendu pokazao je koliko je podrška Evropske unije važna u regionu, posebno kroz program Kreativne Evrope.

- Ta podrška je važna da bi ovakvi festivali uopšte postojali, odnosno da bi se produkcija u regionu održala. Imali smo prilike da slušamo mnogo filmskih radnika, te mladih talenata, studenata, da vidimo dosta ljudi koji se bave produkcijom, distribucijom filmova. I svi su oni složni u oceni da bez Kreativne Evrope ništa ne bi moglo da se desi jer nacionalni fondovi nisu jaki, ne daju dovoljno finansijske podrške - istakla je Samra Lučkin, koordinatorka kampanje i strateška komunikacijska menadžerka projekta "WeBalkans" po okončanju panela.

U okviru letnjih festivala na mnogobrojnim panel-diskusijama govorili su, dodala je Lučkin, o važnosti Evropske unije, koja je uz građane i građanke Zapadnog Balkana.

- Budžet Kreativne Evrope se povećao u odnosu na prethodne cikluse, i pričamo o milijardama evra koje se ulažu u kulturnu razmenu, u kreativnu industriju u ovom regionu. Uostalom, i filmski radnici su rekli da kinematografija na ovim prostorima ne bi postojala bez podrške Kreativne Evrope. Bilo bi divno kada bi vlasti i institucije prepoznale koja je uloga Evrope, Evropske unije i kada bi se angažovali i sami daleko više pomogli kreativne industrije u svojim zemljama - poručila je Samra Lučkin.