Anka je žena zvana ljubav, vrlo značajna, snažna ličnost, iako je osoba iz senke. Ona i Svetozar su od svoje šestoro dece sahranili četvoro, imali su još ćerku i sina. I svih tih godina su ostali zajedno i pored svih tih udaraca, a to onda postane više od ljubavi, kaže za Nova.rs glumica Ana Franić, koja u filmu “Ime naroda“ Darka Bajića, čija je premijera zakazana za večeras (20) u Kombank dvorani.
Ana glumi Anku, suprugu istaknutog srpskog političara iz Vojvodine Svetozara Miletića.
– Uloga je izazovna na malom manevarskom prostoru jer bez nje takve kakva je i odnosa svima drugima, ni Svetozarova, ni borba njihove ćerke koja se nastavila posle njegove smrti i rezultirala pripajanjem Vojvodine Srbiji 1918. godine ne bi bila moguća. Anka je bila stožer porodice, neko ko ih okuplja – ističe Ana.
U intervjuu za naš portal Darko Bajić je rekao „Anu Franić sam doveo iz Hrvatske da opet radimo zajedno“. Ovo je njen povratak na veliko platno, nakon sedam godina odsustva iz rodnog Beograda.
Rođena je 1981. godine i, kako je često govorila, rano je shvatila da će gluma biti njen životni izbor. Diplomirala je na Fakultetu dramskih umetnosti u klasi profesora Predraga Bajčetića i Anite Mančić. Debitovala je u predstavi „Kaj sad“ u Beogradskom dramskom pozorištu, u režiji Egona Savina. Istinsku popularnost i brojna priznanja donela joj je uloga Saše u ostvarenju „Diši duboko“ reditelja Dragana Marinkovića. Jednu drugu Sašu igrala je u filmu „Na lepom plavom Dunavu“ Darka Bajića koja joj je isto donela nagrade na filmskim festivalima Sinema Siti u Novom Sadu, potom u Herceg Novom i Nišu.
Glumila je u TV serijama kao i na scenama Zvezdara teatra, Narodnog pozorišta, BDP, JDP, Ateljea 212, Bitef teatra.
U trenutku kada je postala jedna od najtraženijih domaćih glumica, zbog ljubavi je spakovala kofere i preselila se u Split. Nakon razvoda od supruga, vratila se u Beograd sa sinovima Andrijom i Martinom.
Po povratku, odmah je zaigrala ulogu Bjanke u komadu “Tri sorele“ na sceni Zvezdara teatra.
Ko je Anka Miletić?
– Ona je, što bismo mi rekli, prava porodična žena, onako kako mi to zamišljamo u konvencionalnom smislu pravu srpsku suprugu, majku, domaćicu, ženu, kraljicu. Ali ona je, s druge strane, mnogo više od toga. Jer kada imate pored sebe nekog kao što je Svetozar Miletić, doktor prava, političar, vizionar, borac za prava Srba u Vojvodini… čovek ispred svog vremena, kao i njihova ćerka koju su zajedno odgajali – onda je jasno da je i Anka bila više od neke uobičajene žene.
Kakav je utisak na vas ostavio film kada ste ga prvi put pogledali?
– Ono najlepše što je Darko uspeo da uradi jeste što je od istorijske sage napravio ljubavni film. To nije samo ljubav između Milice i Jaše Tomića, već i između oca i ćerke, Anke i Svetozara, ćerke i majke, znači ljubav na svim nivoima.
Imali ste prilike da vidite reakcije publike na festivalima gde je do sada bio prikazan. Šta je to čime je gledaoce osvojio ovaj film?
– Ljude ne pomeraju istorijske činjenice,već to što ovaj film ima moć da komunicira sa njima na ličnom nivou i to se mnogo oseća. Zato ga je publika nagradila na Paliću. Koliko smo projekcija unazad imali, videla sam gledaoce da plaču, jer ih vrlo dira cela priča koja funkcioniše na ličnom planu, i to je veličina i lepota ovog filma. Iako je to istorijska i politička priča, ona je iznad svega ljubavna od junaka filma, preko ideje za koju se bore, do ljubavi prema svom narodu i svojoj zemlji.
Reklo bi se da je vaša saradnja sa Darkom Bajićem sudbinska.
– Da me je Darko zvao čak i da statiram u kukuruzu ja bih došla zato što mi je prijatelj. Mislim da za svakog glumca znači kada zna da neki reditelj trajno na njega računa. Naša saradnja datira odavno, počelo je predstavom „Brod ljubavi“ koju je Darko režirao a od koje je posle nastao film „Na lepom plavom Dunavu“. U međuvremenu smo postali prijatelji. Nekako je važno za glumca kada zna da u ovom poslu jedan reditelj, i to veliki, ima poverenja u njega i da posle toliko godina želi da ga vrati u ovaj posao.
Vratili ste se iz Splita posle sedam godina. Od čega ste najviše strepeli po povratku?
– Da li ću nastaviti da se bavim svojim poslom. Tu sam već godinu i par meseci i baš sam imala sreću da se poklopi da odmah počnem da radim ovaj film. Moglo je da se desi da duži period bude oseka, jer potrebno je ljudima da znaju da ste opet u svom gradu, ne može sve preko noći. Za mene je zato dodatno ovaj film veoma značajan jer je obeležio moj povratak. Zato, iako je moja uloga epizodna, za mene je velika jer sam iskreno mislila da se više neću baviti glumom.
Da li vam Split nedostaje?
– Ne. Za sada ne. Sve što mi treba imam u Beogradu. I srećom radim, vratila sam se svom poslu, i u serijama i pozorištu. Srećna sam.
U filmu Darka Bajića „Ime naroda“ Ana Franić je partnerka Ljubomiru Bandoviću koji tumači glavnu ulogu, Svetozara Miletića. Njihovu ćerku Milicu igraju Katarina Žutić, u starijem dobu, i debitantkinja Anja Pavićević, u mlađim godinama.
Na konferenciji za štampu Ana se našalila da joj je drago što je bila majka Kaji Žutić jer to mogu samo “ona i Ceca Bojković“, i dodala da je ovaj film lansirao novu glumačku zvezdu Anju Pavićević.
U ostalim ulogama su Žarko Laušević, Andrija Kuzmanović, Nikola Ristanovski, Milutin Mima Karadžić, Dragan Petrović Pele, Arpad Mesaroš, Radovan Vujović…
Ovu filmsku priču napisao je Milovan Vitezović a dramaturški u scenario uobličio Kosta Peševski.
Nakon večerašnje premijere, “Ime naroda“ ulazi u bioskopsku distribuciju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar