8
Jedan od najvećih bioskopskih hitova u regionu i najgledaniji film 2025. u slovenačkim bioskopima - "Belo se pere na devedeset" konačno će moći premijerno da vidi beogradska publika. Novo ostvarenje slovenačkog reditelja Marka Naberšnika rađenog po istoimenom, takođe hit romanu Bronje Žakelj, biće prikazano 31. januara u 19 časova u Velikoj sali Mts dvorane u okviru novoustanovljenog Beograd film festivala, koji će biti otvoren dan ranije premijerom novog naslova iz opusa Džima Džarmuša "Otac majka sestra brat".
Odmah nakon premijere, 1. februara u sali 6 Mts dvorani od 18 sati zakazana je reprizna projekcija filma, potom i razgovor s autorskom ekipom. Film „Belo se pere na devedeset“ donosi dirljivu i inspirativnu priču zasnovanu na istinitim događajima i istoimenom bestseler romanu Bronje Žakelj, koja je, uz Naberšnika i scenaristkinja.
Ovaj hit, koji je u Sloveniji oborio sve bioskopske rekorde, gledaoce vodi u osamdesete i devedesete godine 20. veka – period obeležen prizorima i predmetima koje će prepoznati gotovo svaka porodica s ovih prostora. Priča filma, koji otvara teška, univerzalna pitanja prolaznosti, opstanka i snage da se ide dalje, prati glavnu junakinju Bronju kroz različite periode života. Kao dete, Bronja uživa u istraživanju sveta s mlađim bratom Rokom i utehu pronalazi u baki Dadi. Ali bezbrižno detinjstvo prekida smrt majke od raka. U kasnim tinejdžerskim godinama suočava se s teškom bolešću – dijagnostikovan joj je Hočkinov limfom… Ali uprkos tragedijama, film gledaocima nudi nadu i inspiraciju.
Svetska premijera ostvarenja „Belo se pere na devedeset“ održana je letos na Sarajevo film festivalu, gde je osvojio treću nagradu publike, da bi potom na Filmskom festivalu Herceg Novi nagradu za najbolju glavnu žensku ulogu podelile Anica Dobra i Lea Cok.
Pored Dobre i Cok, u filmu igraju i Jurij Zrnec, Tjaša Železnik, Žiga Šorli, Mei Rabič, Jaka Mehle, Vladimir Tintor, Iva Krajnc Bagola, Saša Tabaković, Jure Rajšp, Polona Juh, Blaž Dolenc.
Producenti filma su Aleš Pavlin i Andrej Štritof, a „Belo“ je i manjinska srpska koprodukcija. Uz koproducentkinju iz Srbije Nikolinu Vučetić, među koproducentima su i Tomi Salkovski, Kristijan Burovski, Giorgio Milocco, Michele Codarin, Barnaba Lupo, Ankica Jurić Tilić, Adrijana Prugovečki, i Miljan Vučelić.
Jedan od najaktivnijih producenata na balkanskom prostoru, koji je izgurao ovaj regionalni blokbaster, jeste Aleš Pavlin. Slovenački producent, koji iza sebe ima brojne filmove, uoči beogradske premijere hita „Belo se pere na devedeset“ za Nova.rs priznaje da je uzbuđen pred dolazak u Beograd:
– Beogradsku premijeru očekujem sa velikim nestrpljenjem i mnogo joj se radujem. Ubeđen sam da će reakcije beogradske publike biti dobre i jake jer imamo univerzalnu priču. Naša priča je dotakla publiku gde god da je film dosad prikazivan. A Beograd je, meni lično, jedan od najomiljenih gradova sa publikom koja prepoznaje i ceni dobar film.
Film je započeo život na jednoj od najvažnijih manifestacija, ne samo u regionu, već i šire – na Sarajevo film festivalu prošlog leta. Koliko je SFF dao „vetar u leđa“ filmu i da li ste uoči premijere očekivali tako topao prijem, pa i prvu od nekoliko nagrada koji će „Belo se pere na devedeset“ kasnije dobiti?
– Sarajevo film festival bio je naš ultimativni cilj za svetsku premijeru našeg filma, koji sjajno komunicira sa publikom u širem regionu. I taj cilj smo ostvarili. Očekivao sam dobar prijem ali ne toliko sjajan kao što je bio, jer ipak je reč o drami koja je na momente jako teška. Uprkos tome film je već u Sarajevu dobio treću nagradu po glasovima publike. A odmah posle toga na festivalu u Herceg Novi zablistale su glumice Anica Dobra i Lea Cok, koje su dobile zajedničku nagradu za najbolju žensku ulogu.
S obzirom da je istoimeni roman Bronje Žakelj bio bestseler u Sloveniji i da je osvojio nagradu „Kresnik“ koliko je nezahvalan zadatak bio adaptirati na filmsko platmo rukopis koji je tako popularan. I koliko adaptacije poznatih književih dela mogu biti mač s dve oštrice?
– Izuzetno nezahvalan zadatak je to, naročito ako je bestseler, jer su tad očekivanja čitalaca još toliko veća. Svako „prenošenje“ romana u filmski medij zahteva temelne promene, redukciju nekih delova romana i vizualizaciju koja je drugačija od svake intimne vizualizacije pojedinačnog čitaoca. Uz to, u ovom slučaju ne pričamo o fikciji nego o istinitoj priči gde su mnogi likovi iz filma još živi pa su time odgovornost i opterećenje bili veći. Ali, sudeći po reakcijama u Sloveniji oduševljenih čitaolaca romana koji su s istim a neki i većim oduševljenjem ispratili film, očigledno nam je uspelo.
Bronja Žakelj je svojevremeno u razgovoru za Nova.rs pričala kako se srpska publika može poistvetiti s njenim romanom, s obzirom da piše o vremenima bivše Jugoslavije, koja su deo naše kolektivne uspomene. A kakva vas sećanja vezuju za to vreme kada smo svi još pripadali istoj državi, “crtali za domaći iste grbove i zastave, čekali Dan mladosti i bili ponosni na frizuru i kostim naše drage Jovanke”, kako je kazala Žakelj?
– Sećam se tih vremena sa nostalgijom ali i pokušavam da ih se setim s distancom. Svi volimo da „pamtimo samo sretne dane“ i tako nam se iz ove perspektive čine i te osamdesete. Ja sam u tom periodu odrastao i formirao se i kao režiser pa smo se još više, naročito ja potrudili da te godine što autentičnije „vratimo“ scenografijom, kostimom, frizurama ali i putem muzike sa pet moćnih slovenačkih hitova. Napravili smo, povodom 50- godišnjice od objavljivanja, i novu verziju čuvene pesme „Dan ljubezni“ grupe Pepel in kri, koja je predstavljala Jugoslaviju na Evroviziji 1975.godine, a tu su i dve predivne pesme Momčila Bajagića Bajage.
Čitavih sedam godina trajao je rad na filmu, koji je koprodukcija šest zemalja. Zašto?
– Uh, težak je bio put. Ovakav tip filma koji se vraća više od 40 godina unazad iziskuje zaista veliki budžet u svim sektorima. Imali smo dve opcije – ili da snimimo „Belo se pere na devedeset“ sa onoliko sredstava koliko smo dobili od Slovenačkog filmskog centra i napravimo jedan prosečan film koji bi verovatno brzo otišao u zaborav, ili da napravimo film na visokom produkcijskom nivou kakav smo i hteli, pre svega reditelj Marko Naberšnik i ja. Pošto smo se odlučili za drugu opciju, krenuo sam na put traženja finansijskih sredstava u inostranstvu pa smo tako dobili javni novac („public money“) u Italiji i to dva puta, pa u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, a dobili smo sredstva i od panevropskog fonda Eurimages. No, pošto ni to nije bilo dovoljno tražili smo i podršku sponzora što je u Sloveniji jako redak slučaj kad su filmovi u pitanju. Ali bili smo uspešni i u tome – od sedam najuglednijih slovenačkih firmi dobili smo jaku finansijsku i promotivnu podršku. I zbog svega toga film je uspeo! Kako je već konstatovano kod nas, u Sloveniji film će polako postati slovenački filmski klasik koja će biti prikazivan i dugo posle. I onda kada nas više ne bude.
Jednu od ključnih uloga u filmu, onu Dade igra Anica Dobra. Ovo je prvi put da srpska glumica igra na slovenačkom. Koliko je bilo teško okupiti glumačku ekipu i „privoleti“ Dobru da igra u filmu?
– Lično obožavam proces kastinga, a naročito kod serija, koje sam radio dugi niz godina I u kojima sam praktično angažovao skoro sve slovenačke glumce. Ali uvek pokušavam da napravim korak više, ako je to moguće. I za ovaj film skupili smo stvarno najjaču moguću glumačku ekipu u Sloveniji. Uz pravu motivaciju, nikoga nije bilo teško ubediti da igra u filmu. A što se tiče Anice Dobre – bio je to moj pokušaj za još jedan, dodatni iskorak. I Anica je stvarno podigla ceo glumački ansambl na viši nivo. Imali smo zanimljive, „epske“ razgovore, i bio je to na kraju, kako je Anica već nekoliko puta rekla slovenačkim medijima, i za nju „izazov na svim nivoima“. Ne mogu da vam opišem koliko sam zahvalan Anici što je prihvatila da glumi na njoj dotad totalno stranom jeziku i da prihvati ulogu bake. I da pride nauči slovenački na tako visokom nivou kako je to učinila.
Od kad je premijerno prikazan u Sloveniji, na festivalu u Ljubljani film „Belo se pere na devedeset“ ruši sve rekorde gledanosti. Kako to objašnjavate? I ima li to veze s porukom filma, pre toga i romana – da, uprkos tragedijama, ljubav pobeđuje?
– Mnogo smo se bavili pitanjem koja je naša glavna, odnosno ciljna bioskopska publika i kako da joj se obratimo, pošto su to ljudi od kojih neki godinama nisu bili u bioskopu. Generalna poruka publici jeste da izlaze iz bioskopa sa uverenjem da vredi živeti i da se vredi boriti. Napravili smo jaku promotivnu kampanju sa nekim inovativnim potezima koji su „izvan okvira“ i s jakim porukama samopouzdanja, počev od ključne „najočekivaniji film godine“ na bilbordima, pa nadalje. I uspeli smo u tome, pošto je na kraju 2025. top lista 10 najgledanijih filmova godine u Sloveniji bila sastavljena od devet američkih blokbastera i našeg, slovenačkog filma koji je pregazio sve te filmove i završio na prvom mestu.
U rodnom gradu, Brežicama osnovali ste istoimeni filmski festival. Iako su održana tek dva izdanja, po čemu se ovaj Festival evropskog filma izdvaja od drugih?
– To je jedna divna, skoro i malo čarobna priča. Na mestu gde se susreću barokna raskoš, vrhunska vina i filmska magija, grad Brežice je postao nova destinacija za ljubitelje sedme umetnosti iz regiona. Izdvaja se, pre svega, po srcu i duši koju unosimo kao organizatori u taj festival, pa po fantastičnom prijemu publike i sjajnim evropskim filmovima koji su relevantni ali i komunikativni za publiku i goste, filmske autore iz cele Evrope.
Radite dosta u čitavom regionu. Prošle, 2025. bili ste i koproducent nagrađivanih hrvatskih filmova „Zečji nasip“ i „Bog neće pomoći“ a pre nekoliko godina i srpskog ostvarenja „Čuvari formule“. Koliko je regionalna saradnja neophodna, odnosno ključna da bi jedan film na ovom tlu uopšte ugledao svetlost dana?
– Svaki film u kom sam učestvovao kao producent bio je koprodukcija. Najčešće, kad sam bio ili većinski ili manjinski producent, u projekat je bila uključena i Srbija. Regionalna saradnja je često neophodna. Dešava se nekad i da nije ali ona autorskom delu ekipe donosi „svežu krv“ i jako volim tu međunarodnu razmenu, naročito ako je regionalna.
Koji je vaš naredni producentski poduhvat?
– Završavam momentalno nekoliko projekata, koji su u postprodukciji. A razvijam i nekoliko novih od kojih bih posebno izdvojio sledeći film Marka Naberšnika „Nevernik“ koji će biti jako povezan sa Srbijom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
