51 poslastica: Svi hitovi Festivala autorskog filma

Kultura 27. nov. 202009:29
Podeli:
Foto: Promo

Na 26. Festivalu autorskog filma, od 27. novembra do 16. decembra, publika će moći da vidi 51 film u šest programskih celina, najavili su organizatori. U glavnom takmičarskom programu biće 10 filmova, a van konkurencije biće prikazano 12 ostvararenja nagrađivanih na najzačajnijim festivalima protekle godine.

Festival će, kako je rečeno pri najavi festivala u Kombank dvorani, biti otvoren projekcijom filma „Zlo ne postoji“ iranskog reditelja Mohamada Rasulofa, a zatvoren specijalnom projekcijom 4K digitalno restaurisane verzije ostvarenja „Raspoloženi za ljubav“ Vong Kar Vaja, urađene povodom 20 godina od nastanka ovog kultnog ostvarenja. Svetsku premijeru doživeće film „Minotaur“ bosanskog reditelja Zulfikara Filandra u okviru programa „Hrabri Balkan“. Projekcije će počinjati od devet sati i završavaće se u 18, a kompletna satnica može se videti na festivalskom sajtu.

Glavni takmičarski program

U glavnom takmičarskom programu biće prikazano 10 ostvarenja umesto 12 kao do sada, jer je među njima i film „Dau, Degeneracija“, ruskog reditelja Ilje Kržanovskog od 355 minuta i „zauzima prostor za tri filma“. Ovaj film, u koprodukciji četiri zemlje – Nemačke, Ukrajine, Velike Britanije i Rusije – deo je velikog projekta „Dau“ ruskog reditelja, u okviru kojeg je planirao da snimi 12 delova. Do sada su prikazana dva i oba će moći da vidi publika ovogodišnjeg FAF-a. Drugi, „Dau, Nataša“, biće prikazan van konkurencije.

– „Dau, Degeneracija“ traje skoro šest sati. Ilja Kržanovski poznat je publici FAF-a po filmu „Četiri“, a „Dau“ je projekat koji je pripremao više od 10 godina, o kome se jako mnogo pričalo i postoji mnogo kontroverzi oko njega. Dva od 12 su prikazani ove godine na Berlinskom festivalu i prikazaćemo ih i ovde. Taj projekat zasnovan je na rekonstrukciji jednog sovjetskog naučnog instituta koji je reditelj napravio u megalomanskoj scenografiji i dve godine tamo snimao i živeo, kao i ljudi koji su učestvovali u tom projektu. Po meni su ta dva filma nešto što je najhrabrije i najzanimljivije što sam pogledao ove godine – kaže reditelj Stefan Ivančić, jedan od selektora festivala, predstavljajući filmove iz takmičarske konkurencije.

Pored ovog filma, za nagradu „Aleksandar Saša Petrović“ takmičiće se i filmovi „Mladi kitolovac“ ruskog reditelja Filipa Jurjeva, bugarski „Februar“ Kamena Kaleva, „Los Conductor“ kolumbijskog reditelja Kamila Restrepa, nagrađenog za najbolji debi na Berlinalu, „Loši putevi“, debitantski film Natalije Vorožbit (Ukrajina), ostvarenje „Mare“ hrvatske rediteljke Andree Štake nagrađivan u Sarajevu, gruzijsko-francuski film „Početak“, rediteljski debi Dee Kulumbegašvili, koji je na festivalu u San Sebastijanu „dobio sve nagrade koje je mogao“, te „Učenik“ indijskog reditelja Čatanje Tamanea (pobednika FAF-a pre nekoliko godina sa filmom „Sud“) i „Žuta mačka“ Adikana Jeržanova (Kazahstan).

– U takmičarskom programu prikazaćemo i film „Egzil“ Visara Morine, reditelja poreklom sa Kosova koji živi u Nemačkoj. Taj film prikazan je ove godine na Berlisnkom festivalu i osvojio je nagradu Srce Sarajeva na Sarajevo film festivalu – kaže Ivančić.

Glavni program van konkurencije

U glavnom programu van konkurencije publika će moći, pored ostvarenja „Zlo ne postoji“ i „Dau, Nataša”, da vidi još 10 ostvarenja: „Sibir“ Ejbele Ferare, prikazan na Berlinalu, „Ako vetar promeni smer“ jermenske rediteljke Nore Martirosijam, „Dani“ Caj Min Lianga (Tajvan), francuske filmove „Lux Aeterna“ Gaspara Noea, „French Tech“ Bruna Podalidesa i „Mandibule“ Kventina Dupijea, kao i „Novi poredak“ meksičkog reditelja Mišela Franka, dobitnika Srebrnog lava u Veneciji, holandsko-špansko „Poslednje proleće“ debitantkinje Izabel Lamberti, „Suton“ litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa i „Dragi drugovi!“ Andreja Končalovskog.

– To su neki od filmova koji su privukli najveću pažnju kritike u ovoj godini i našu pažnju. Tu su filmovi Ejbela Ferare, Gaspara Noea, Caj Min Lianga, jednog od vrednijih autora art-haus filma na prelazu dva veka, a posebno bih istakao tri filma. Prvi je „Zlo ne postoji“ Momaheda Rasulofa, na tragu evropske tradicije od Kamija do Kšištofa Kješlovskog i govori o pitanju smrtne kazne, ali iz perspektive izvršilaca. U četiri priče briljantno govori o smrtnoj kazni u iranskom društvu što je tabu, a tu su i poetski kvaliteti, emocija u čistom obliku. To je jedan uznemirujući i divan film. Da nije ovakva godina, pozvali bismo Rasulofa na otvaranje. Drugi je „Dragi drugovi!“ Končalovskog. Ovo je vanserijski film o ruskom društvu u vremenu Hruščova i jednom masakru koji se dogodio. Fascinantno je kako Končalovski u tim masovnim scenama vlada svakim detaljem u kadru, svakom sitnicom, i gradi precizu tragičku strukturu kroz lik kog igra njegova žena, a u devetoj deceniji života vlada sa takvom koncentracijom scenama da bi mu mogao pozavideti svaki mladi reditelj. A Mišel Franko se menja u svakom filmu i ovde nam pravi distopijsku priču, a veoma realnu danas u ovim pobunama i nemirima posle pandemije, ispituje i mogućnost globalne revolucije. Taj film će izazvati kontroverze jer će za neke biti možda i kontrarevolucionaran, ali za mene on govori o negativnim potencijalima ljudske vrste uopšte – kaže Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF-a.

Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF-a Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Program „Hrabri Balkan“

U okviru regionalne selekcije „Hrabri Balkan“ odabrani su „Južno voće“ Josipa Lukića (Hrvatska), „Kraj patnje (Predlog)“ Grkinje Žaklin Lencu, „Minotaur“ bosanskog reditelja Zulfikara Filandra, „Paralelna država“ Oktava Čelarua (Rumunija) „Pauza“ mađarske rediteljke Levente Kolči, kao i filmovi srpskih reditelja „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ Vladimira Vulevića, prikazan u Lokarnu, i „Domovine“ Jelene Maksimović, prikazan na festivalu u Marseju.

Pored ovih ostvarenja, u konkurenciji za nagradu biće i hrvatski dugometražni animirani film „Slučajna raskoš prozirnog vodenog rebusa“ Dalibora Barića, a van konkurencije i „Mikrokazeta – najmanja kazeta koju sam ikada vidio“ Igora Bezinovića i Ivane Pipal (Hrvatska), te „Kada sam kod kuće“ Ivane Todorović (Srbija).

– „Hrabri Balkan“ je najeksperimentalniji program jer sebi dozvoljava da prikazuje filmove svih rodova i dužina zajedno i drago mi je što će publika moći da ih vidi u bioskopu jer su tu neki mladi autori kojima je ova godina bila demotivišuća pošto su mnoge premijere otkazane, a pravi način da se vide filmovi, u bioskopu, onemogućeni su. Srpsku premijeru će imati dva filma nakon dva velika festivala, u Marseju i Lokarnu, „Domovine“ Jelene Maksimović, inače montažerka brojnih filmova, i „Kako sam pobedio lepak i bronzu“ Vladimira Vulevića, diplomski film reditelja koji je u Nemačkoj završio režiju. Posebno mi je drago što ćemo ove godine prvi put prikazati animirani film, i to dugometražni, neobično ostvarenje Dalibora Barića, koji je svetsku premijeru imao u Anesiju, na verovatno najznačajnijem festivalu animiranog filma. Imamo i svetsku premijeru „Minotaura“, nastalog u okviru kampanje koju je reditelj Zulfikar Filandar organizovao sa kolegom iz Irske i neka je vrsta dokumentarno-poetskog eseja, što je još jedan žanrovski izlet u „Hrabrom Balkanu“- rekla je Maša Seničić, koselektorka ovog programa.

Maša Seničić Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs

Program „Band apart“

Reditelj Vladimir Perišić pokušao je, uključujući se uživo u Kombank dvoranu, da predstavi program „Band apart“, što su na kraju umesto njega uradile njegove kolege. U okviru ovog programa, biće prikazan „Genus Pan“ Lava Dijaza, „jedan od kraćih filmova ovog filipinskog reditelja, koji traje ‘samo’ 157 minuta“, kao i ostvarenja „Hod uz vetar“ kineskog reditelja Veja Šujuna i „Njen socijalistički osmeh“ amerikanca Džona Đanvita, premijerno prikazanog ove godine na Njujorškom festivalu.

U okviru iste selekcije, publika će moći da vidi i „Seme koje sadimo“ Natana Nikoloviča (Francuska), „So od suza“ francuskog reditelja Filipa Garela, francusko-litvanski „Valden“ Bojene Horačkove, „Velika slova“ Radua Jude (Rumunija), kao i „Ženu koja je pobegla“ južnokorejskog reditelja Honga Sangsua i 2K digitalno restaurisanu kopiju ostvarenja „Žana Dilman“ rediteljke Šantal Akerman iz 1975. godine.

Specijalne projekcije

Dve decenije nakon što je prvi put prikazan, film „Raspoloženi za ljubav“ Vong Kar Vaja je restaurisan u 4K digitalnoj kopiji i projekcijom ove verzije čuvenog ostvarenja biće zatvoren ovogodišnji FAF.

Ceo festival u znaku je radova Vlatka Gilića, njemu će biti posvećen ceo jedan dan, kada će u Domu omladine biti prikazano njegovo ostvarenje „Kičma“, kao i dva srednjemetražna filma „Moć“ i „Ljubav“, najavio je reditelj Srdan Golubović, predsednik Saveta FAF-a. On je ocenio da od Gilićeve „Kičme“ (1975) trenutno nema aktuelnijeg filma u celokupnoj istoriji jugoslovenske i post-jugoslovenske kinematografije i dodao da će ove godine na festivalu biti prikazana sva njegova ostvarenja.

Specijalnu projekciju imaće i dokumentarni film „Isceli me“ (Hold Me Right) glumice i rediteljke Danijele Štajnfeld, koji je izazvao buru u domaćoj filmskoj industriji, kao i ostvarenja „Ja sam Frenk“ slovenačkog reditelja Metoda Peveca i „Koncentriši se, baba“ Pjera Žalice.

Kratki filmovi mladih autora

Organizatori Festivala autorskog filma nastavili su saradnju sa Kanskim festivalom i programom „Sinefondation“, u okviru kog se prikazuju studentski filmovi, pa će u okviru FAF-a biti prikazana četiri nagrađena kratka ostvarenja novih autora: „Catdog“ Ašmite Guhe Neogija (Indija), „Ja i moje debelo dupe“ Jelizavete Pismak (Poljska), „Kontraindikacije“ Lucije Čikoš (Rumunija) i „Želim da se vratim vratim“ Elze Rozengren (Nemačka).

Kompletna satnica trebalo bi, kako je rečeno danas, da bude objavljena sutra na zvaničnom sajtu festivala.

Komentari

Vaš komentar