1
Najveći hrvatski književnik Miroslav Krleža umro je 29. decembra pre 40 godina. Smatra se da je zajedno sa Ivom Andrićem i Milošom Crnjanskim, bio jedan od najvećih pisaca jugoslovenske književnosti u 20. veku.
Miroslav Krleža, rođen je 7. jula 1893.godine u Zagrebu, u građanskoj porodici nižeg socijalnog statusa. Krajem dvadesetih godina prošlog veka, postao je dominantna osoba u književnom životu bivše Jugoslavije. Ostavio je obimni književni opus iza sebe: pedeset zbirki pesama, pripovetki, drama, romana, eseja, političkih publicistika, polemika, putopisnih dnevnika i memoara. Najpoznatija dela su mu „Povratak Filipa Latinovića“, „Gospoda Glembajevi“, „Zastave“, „Balada Petrice Kerempuha“, „Hrvatski bog Mars“, „Na rubu pameti“ i mnoga druga.
I ako je bio književna gromada na ovim prostorima, utisak je da se sve manje čita zbog svojih teških rečenica i naglašenog intelektualizma. U vreme diktature spektakla i procvata lake literature, sve je manje onih koji imaju strpljenja za Krležine opservacije.
Zagrebački novinar i publicista, Boris Rašeta, kaže za Nova.rs da je Krležina literatura previše teška za današnjeg čitaoca, koji sada na raspolaganju ima televizore, mobilne telefone, kompjutere, laptopove, društvene mreže i druge uređaje koji oduzimaju vreme od čitanja.
– Da biste danas pročitali „Zastave“ potrebno vam je mesec ili dva slobodnog vremena kojeg malo ko ima. Ko ima vremena za „Jadnike“ ili „Rat i mir“? Samo studenti književnosti i penzioneri. Moderni čitalac danas traži kraću knjigu i jednostavnije tekstove. Za čitanje Krleže potreban je rečnik stranih reči, puno dobre volje i istinske potrebe za razumevanjem, a toga kod današnjeg čitaoca ima jako malo – smatra Rašeta.
Krleža je slabo čitan, kako u Hrvatskoj, tako i u ostalim zemljama bivše Jugoslavije, ali postoji i jedan paradoks kada je on u pitanju, dodaje Rašeta.
– Krleža je od velike trojke jugoslovenskih pisaca – on, Andrić, Crnjanski – danas možda i najprisutniji u javnosti ovih zemalja i to pre svega preko njegovih drama. U Zagrebu su nedavno dva njegova komada istovremeno izvedena u HNK. „Glembajevi“ se svako malo postavljaju na pozornice, od Beograda preko Podgorice do Zagreba i Rijeke, pa je u jednom izvođenju nastupila čak i Severina. I drugi Krležini komadi izvode se na pozornicama od Briona do Ljubljane, od Horgoša do Dragaša – zaključuje Rašeta.
Kada je u pitanju konkretno Srbija, Tihomir Brajović, profesor južnoslovenskih književnosti na Filološkom fakultetu, kaže za Nova.rs da Krleža danas izvesno nije čitan onoliko koliko je to bio slučaj tokom njegovog života.
– Kao i u slučaju drugih pisaca tog formata, reč je u prvom redu o posledici nestanka jedinstvenog jugoslovenskog kulturnog prostora, odnosno promenjenih geopolitičkih i ideoloških prilika. Izrazita komercijalizacija izdavačke produkcije, okrenute savremenim autorima i zabavno-spektakularnim sadržajima, takođe može da bude jedan od razloga. S druge strane, samo ove godine kod nas su objavljena dva njegova poznata, i u ovo vreme i te kako aktuelna romana, „Povratak Filipa Latinovića“ i „Na rubu pameti“ (ovih dana se očekuje da izađe drugi tiraž) u izdanju „Vulkana“. A sličnih izdanja bilo je i ranije. Krleža je klasik moderne kniževnosti, a to znači da njegovo prisustvo može da varira, ali ne bi trebalo očekivati da bude ozbiljnije dovedeno u pitanje – kaže Brajović.
U svojoj knjizi „Priče o piscima“ književnik Mihajlo Pantić pominje i Miroslava Krležu. Autor „Glembajeva“ je u Pantićevoj vizuri jedan od onih velikih pisaca koje niko ne čita.
„Preobimni su, preduboki, suviše gusti i spori za ovaj današnji svet, suprotan od svih tih atributa.“
U intervju za Nova.rs Pantić je pojasnio poziciju Krleže i pisaca koji su kvalitetom i obimom slični njemu.
„Za čitanje velikih pisaca potrebno je znanje, i to ozbiljno znanje, kako biste optimalizovali smisao onoga što je napisano. Dela velikih pisaca su neiscrpljiva, zato ih čitamo stalno, uvek drugim očima, uvek otkrivajući neko značenje koje nikada nije na površini, koje je zatajeno, podrazumevano. Nemam ništa protiv čitanja iz dokolice ili zarad zadovoljstva, naprotiv, ali veliki pisci nisu pisali, niti pišu svoje knjige da bi nas zabavili, nego da bi nam ukazali na to kakav je svet, u kakvoj smo se dolini plača obreli. Moja generacija je jedna od poslednjih koja je gutala Krležine knjige, delom i zbog toga što nam je obrazovanjem nametnut mit o njegovoj veličini, ali, pre će biti, zbog dubine njegove misli i snage imaginacije koja je neporeciva.“
O uspehu
„U bolnicama, oko operacionih stolova, gospoda mesari u belim mantilima isto su tako tašti kao i glumice u pozorištima, važan je i iznad svega najvažniji pojam uspeha. Zbog uspeha igraju se uloge, nose se maske, svi strahuju pred neuspehom, svi sanjaju o uspehu, o katedri, o pobedi, o činu“, pisao je Krleža u svom delu „Na rubu pameti“.
Bonus video- Hadži Nenad Maričić: Novac diktira ritam, ne čujemo jedni druge