0
Umetnici, a pogotovo muzičari, prave su arhitekte promene, reči su velikog američkog pisca Vilijama S. Barouza. Muzika je od svih umetničkih formi možda i najsubverzivnija, jer direktno iskazuje društveno-politički stav i svu snagu protesta, poput šamara u lice.
Potencijal preobražaja koji muzika nosi sa sobom opšte je poznata stvar. Ali, kao što muzika može da dovede do ličnog, unutarnjeg preobražaja, isto tako može imati uticaj i na javnu sferu. Čak i najjednostavnija, naizgled „benigna“ pesma nosi poruku koja je u stanju da uzdrma javnost „do temelja“. Takvih je primera kroz istoriju muzike bezbroj. Ali, evo 10 pesama, nastalih u periodu od kraja tridesetih godina prošlog veka do 2019. čiji je udarac bio „poput malja“ i nikoga nije ostavio ravnodušnim, u izboru magazina „Far Out“:
Žanel Mone – „Hell You Talmbout“
Ponekad protestna pesma može na prvi pogled delovati „tupo“ i neočigledno, pa se nekome može učiniti da nije postigla svoj cilj. Ali, tup udarac je nekad i najsvrsishodniji. Kroz pesmu „Hell You Talmbout“ Žanel Mone i njen umetnički kolektiv „Wondaland“ uputili su važnu poruku. A ona se tiče rasnih nejednakosti i policijske brutalnosti. U numeri se ređaju imena Afroamerikanaca koji su izgubili svoje živote zbog policijskog ili rasnog nasilja. I svako to izgovoreno ime samo potcrtava jednostavnu, a neophodnu poruku pesme. Kraj pesme u kome se skandiraju reči „Ćutanje je neprijatelj, a zvuk je oružje“ na najbolji način iskazuje suštinu svih protestnih pesama.
„Pablik enemi“ – „Fight the Power“
Na zahtev reditelja Spajka Lija kome je bila neophodna tematska pesma za njegov film „Uradi pravu stvar“ njujorški bend „Pablik enemi“ napravio je jednu od najpamtljivijih muzičkih linija u istoriji hip-hopa. Uz to i jednu od najznačajnijih protestnih pesama – „Fight the Power“. Čuvši pesmu, Liju je ona poslužila kao lajtmotiv filma o rastućim rasnim tenzijama u Bruklinu.
„Želeo sam da budem prkosan, želeo sam da budem besan, a istovremeno sam želeo i ritam. I odmah sam se setio sastava ‘Pablik enemi'“, prisećao se Spajk Li za magazin „Tajm“, konstatujući da su Čak Di i ekipa prevazišli njegova očekivanja. A basista benda Brajan Hardgruv je ovako govorio o kultnoj pesmi: „‘Fight the Power’ nije o tome da treba da se suprotstavljamo vlasti, nikako… To je pesma o tome da treba da se suprotstavimo zloupotrebi moći!“
Bili Breg – „Between the Wars“
Ne samo da je Bili Breg pisao protestne pesme, već je osnovao i grupu politički aktivnih muzičara nazvavši je „The Red Wedge“ (Crveni klin). Glavni cilj bio im je da „isteraju“ Margaret Tačer iz premijerskog kabineta.
Napisana 1984. godine na vrhuncu „tačerizma“ pesma „Between the Wars“ istovremeno je brutalan i poetički prikaz toga koliko se radnička klasa u Velikoj Britaniji osećala odbačenom i izneverenom od strane tamošnje vlasti. Strogim rečima koje snažno potcrtavaju sav besmisao naoružavanja, pesma se ne svodi samo na to. Naprotiv, ona je hrabar presek svega onoga što je bilo pogrešno u Velikoj Britaniji te 1984. godine. I Bregova numera „udara“ na dva fronta – sa jedne strane iskazuje svu jednostavnost ubitačne poruke, ali iz pozadine izbija intelekt, zaodenut simbolima koje nije teško „prokljuviti“.
Nik Malvi – „In the Anthropocene“
Dok svet pokušava da se suoči sa klimatskim promenama, sve one pesme koje govore o tome kako se pogrešno ophodimo prema prirodi od presudnog su značaja. A jedna od njih jeste numera „In the Anthropocene“ Nika Malvija, objavljena 2019. godine.
Iako je kroz prošlost bilo mnogo pesama, svojevrsnih oda prirodi, nisu brojne himne direktno usmerene protiv klimatskih promena. Možda je razlog tome što je prva asocijacija na protestnu pesmu obično ljutit čin otpora, a opisivanje moći prirode zahteva malo suptilniji pristup. A u numeri „In the Anthropocene“ Nik Malvi je pokazao da protestna pesma može prosto biti istovremeno oda prirodi i snažan apel da se prekine sa potezima koji uništavaju životnu okolinu. I dok poziva na hitnu promenu, ipak zadržava nadu u bolju budućnost.
Sem Kuk – „A Change Is Gonna Come“
„Apsurd“ pesme Sema Kuka jeste taj što tako milozvučna melodija krije toliko oštru poruku. U refrenu koji „razara srce“ Kuk peva svoju biografsku priču o svim životnim bitkama i na taj način „humanizuje“ protestnu pesmu. Jer protkao ju je emocijama koje su tako „opipljive“.
A numera je inspirisana incidentom koju su Kuku desio kada je bio na turneji. Izbacili su ga iz motela u Luizijani jer je, kako su mu poručili, rezervisan „samo za belce“. I kao što peva, taj incident prelomio je da konačno progovori.
I danas je pesma jedna od najuzvišenijih kompozicija izniklih iz perioda uspona američkog Pokreta za građanska prava. I uprkos svim teškoćama sa kojima se suočio, Kuk ne gubi veru.
„Kridens klirvoter rivajvl“ – „Fortunate Son“
Donedavni predsednik SAD, čovek čije je bogatstvo bilo veće od milijardu dolara još 1997. godine, Donald Tramp koristio je ovu pesmu tokom svoje predsedničke kampanje, dok mu Džon Fogerti i ostali članovi sastava „Kridens klirvoter rivajvl“ to nisu zabranili. Ni njima samima, kao uostalom ni mnogima nije bilo jasno kako je Tramp „promašio“ poentu pesme. Možda je ova numera najbolji dokaz koliko jedna protestna pesma može da ima subverzivnu moć, odnosno da istovremeno razotkrije sav diletantizam vlasti i napadne je. Čini se da ako ubacite nekoliko stihova „posutim zvezdama“ moćnici neće prokljuviti pravi kontekst.
A „Fortunate Son“ jednostavno zvuči kao protestna pesma. Jer, sama melodija, produkcija i struktura čine je kao stvorenom za mitinge. Na vrhuncu konflikta u Vijetnamu ova pesma je na najbolji način opisala ogromnu nejednakost u podeljenoj Americi.
„Krozbi, Stils, Neš i Jang“ – „Ohio“
Svako ko je gledao dokumentarac Kena Brnsa o Vijetnamskom ratu svestan je da je jedan od ključnih događaja u američkoj modernoj istoriji ono što se desilo pre pedesetak godina u Ohaju. Pesma je postala kontrakulturna himna koju vlast nije mogla da „utiša“. Bilo je to 4. maja 1970. godine kada je 28 pripadnika Nacionalne garde otvorilo vatru na grupu nenaoružanih studenata koji su protestovali protiv Vijetnamskog rata na Državnom univerzitetu Kent u Ohaju. I pesma benda upravo opisuje masakr koji se dogodio u glavnom univerzitetskom kampusu. Iako stihovi kazuju da je „četvoro mrtvih u Ohaju“, još devetoro je doživelo ozbiljne povrede. Naizgled jednostavna pesma u prvi i jedini plan stavlja jednu od najvećih američkih tragedija.
Bili Holidej – „Strange Fruit“
Numera Bili Holidej i danas je jedna od najmoćnijih i najrevolucionarnijih pesama u muzičkoj istoriji. Pesma je bazirana na poemi jevrejskog nastavnika iz Bronksa Ejbela Meropola, koji je bio komunista, ali je svoje političko opredeljenje bio prinuđen da skriva. Kada je video fotografije linčovanja ljudi, koji su visili sa drveća poput „čudnih voćki“ stihovi su samo počeli da izlaze iz njega.
Iako je moderna pop muzika zapravo „rezultat“ protestnih pesama koje su ispevane na plantažama, u ono vreme bilo je neophodno da stihovi budu „suptilno subverzivni“, odnosno da se prava poruka skrije iza naizgled poletnih usklika radnika.
I baš zato je čin Bili Holidej, koja je ovu pesmu snimila još 1939. godine, strahovito hrabar i važan.
„Strange Fruit“ bila bi teška pesma koju niko ne bi mogao da izbaci iz glave čak i da je poruka simbolična, ali surova istina o „voću“ samo joj još daje na težini. „Slikajući“ neljudsku sliku Bili Holidej je ovom pesmom, na neki način, inicirala stvaranje Pokreta za građanska prava. A zbog ove pesme Bili Holidej postala je i trn u oku američkim vlastodršcima, koji će je proganjati praktično sve do smrti…
Nina Simon – „My Sweet Lord“
Pesma koja se našla na lajv albumu Nine Simon „Emergency Ward!“, pevačicina je „rekonstrukcija“ numere koju je potpisao Džordž Harison – „My Sweet Lord“. Simonova je pesmu pretvorila u trijumfalni 18-minutni protest protiv Vijetnamskog rata, ali i praktično gotovo svake druge nepravde u svetu.
Australijski kantautor Nik Kejv je jednom prililikom ovu numeru proglasio najboljom protestnom pesmom svih vremena, napisavši ove reči:
„To je protestna pesma par ekselans koja je poput nekog prevoznog sredstva koje nas vodi na kompleksno putovanje do transcedentalnog besa. Pesma sama po sebi tvori bes gde Nina Simon stoji prkosno, i svojim glasom u poslednjim momentima čini kao da se čitavo nebo sručilo na nas“.
I da bi se shvatile ove Kejvove reči potrebno je samo poslušati pesmu i osetiti seizmičku moć izvedbe Nine Simon.
Bob Dilan – „Masters of War“
Mogla je to biti pesma „Hurricane“, ili „The Times They Are A-Changing“, ili bilo koja druga iz niza angažovanih pesama iz kataloga Boba Dilana. Ali, svakako je na prvom mestu trebalo da se nađe pesma kantautora koji je poodavno proglašen „glasom generacije“. Ali, pesma „Masters of War“ je pravi podvig, pogotovo ako se uzme u obzir da je Dilan imao samo 22 godine kada ju je snimio. I kao mladić stajao je hrabro i nepokolebljivo gledajući direktno moćnicima u oči. A razlog zašto ova pesma odjekuje tako duboko i danas jeste jedna „prosta“ strofa otpevana na neustrašiv način. Dilan im u njoj poručuje kako se nada „da će smrt skoro doći, i kako će gledati dok se spuštaju smrtnu postelju“. I na kraju poručuje: „Stajaću iznad groba dok ne budem siguran da ste mrtvi“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
