Podeli
Foto: EPA/ABIR SULTAN/JOSE SENA GOULAO/EPA-EFE/NILS MEILVANG/NINA PROMMER/LAURENT GILLIERON/Luca Piergiovanni

Muzika je poput zlata i nafte. Publika će uvek slušati muziku, reči su vlasnika kompanije koja je poslednjih meseci pokupovala kataloge Nila Janga, Šakire, sastava "Blondi".

Sve ima svoju cenu, pa i muzika. Koliko god legendarna bila. Naročito ako je finansijska ponuda dobra. A unosne ponude nisu odbili ni Bob Dilan, ni Šakira, a Doli Parton je u nedoumici…

Da muzički umetnici prodaju svoje kataloge nije novi fenomen, međutim poslednjih meseci čini se kao da se zvezde utrkuju ko će se pre “otarasiti” svojih izdavačkih prava za basnoslovne svote novca.

A sve je počelo sa Bobom Dilanom koji je u decembru postigao dogovor sa diskografskom kućom “Univerzal mjuzik grup” koja pokriva izdavačka prava 600 numera, od antologijskih pesama iz šezdesetih godina kakve su “Blowin’ In The Wind” ili “The Times They Are A-Changin”, do onih sa albuma iz prošle godine “Murder Most Foul”. Iako niko još uvek nije saznao za koju je tačno cifru prodao prava (spekulisalo se sa vrednošću od 300 miliona do 600 miliona dolara), svetski mediji, upućeni “slučaj”, naveli su da je svakako u pitanju suma od devet cifara.

I kada je Dilan to uradio, mnogi su postavili pitanje da li se 79-godišnji kantautor prodao? Ili je u pitanju “sređivanje poslova” zbog poznih godina? Međutim, kako je vest o Dilanovoj “transakciji” obišla vest, tako je krenula poplava istovetnih poteza drugih muzičara. Jer, istu stvar uradili su potom Nil Jang, Debi Hari i Kris Stajn iz sastava “Blondi”, Stivi Niks i Mik Flitvud iz “Flitvud meka”, Šakira… A lista je iz dana u dan sve obimnija.

Šta se krije iz kulisa ovih “rasprodaja”? Sa promenom u načinu “konzumiranja” muzike, kada se većina ljudi preorijentisala na striming servise, muzičari su ostali bez novca koji im je nekada stizao od diskografskih kuća. I dalje ga dobijaju, ali u minimalnim iznosima u poređenju sa vremenom pre nego što su “zavladali” Spotifaj, Amazon, Epl… A investitori, odnosno oni koji proteklih meseci izdvajaju basnoslovne svote novca za muzičke kataloge, s druge strane, shvataju koju vrednost imaju i tek mogu da steknu pesme, koje se odavno ubrajaju u evergrin. I nude muzičarima novac koji je teško odbiti. Pogotovo sada kada zarade praktično nema. Jer koncertna industrija, jedina gde su muzičari poslednjih petnaestak godina inkasirali ozbiljan novac, stala je. I tako je više od godinu dana, a još uvek nema ni najmanjih naznaka da će se skoro stvari vratiti na staro.

Zlatna groznica koja trese muzičku industriju zapravo je deo savršene oluje, objasnio je nedavno za Skaj njuz muzički novinar Dejvid Sinkler.

Nil Jang Foto: EPA-EFE/NILS MEILVANG

– Starija generacija kantautora iznenada je shvatila da pesme koje su pisali tokom karijere sada imaju neverovatnu tržišnu vrednost. A to je koincidiralo sa time što su investitori shvatili da da je ovo idealan trenutak da se pazare muzički katalozi. Novac je sada “jeftin”, jer su kamatne stope izuzetno niske. Ljudima kao što su Bob Dilan ili Nil Jang, kao i njihovim kolegama koje su prešle sedamdesetu, nudi se novac koji je 20 puta veći od njihove godišnje zarade od tantijema.

S obzirom da je tokom 2020. godine gotovo sve stalo, koncerti i festivali su otkazivani, odlagani, a ništa bolja situacija nije ni sada, umetnici su sasvim opravdano postavili sebi pitanje kakva budućnost čeka industriju. Ali, i njih same.

Kada su Dejvida Krozbija iz sastava “Crosby, Stills and Nash” upitali na Tviteru da li će se odlučiti na isti korak kao i Dilan i nekadašnji kolega iz benda Nil Jang odgovorio je potvrdno.

– Prodaću svoj katalog. Ne mogu da radim. Striming servisi ukrali su mi novac koji sam ranije dobijao od izdavača. Imam porodicu, hipoteku i to mi je jedina opcija. Siguran sam da i ostale kolege imaju isti problem – napisao je na Tviteru.

Mnogo je muzičara, kako podseća Sinkler, koji više od godinu dana razmišljaju kada će ponovo stati na scenu.

– I da se vrate koncertima pitanje je kada će ponovo moći da sviraju pred velikim brojem ljudi. Čak i da se sve vrati na staro to više nije isti model i nema tolike zarade – ocena je Sinklera.

Kada dobijaju tantijeme na godišnjem nivou, umetnicima od ukupne sume svakih 12 meseci čak 40 odsto ode na poreze i takse. A kada prodaju svoj katalog plaćaju samo porez na dobit. I to samo jednom u iznosu od 20 odsto čitave dobijene sume novca.

– Sve ove muzičare očigledno savetuju finansijski stručnjaci. Ako vas intrigira ta ideja, ako ste rok zvezda, poput Boba Dilana, sigurno mislite u sebi: “Ovo je možda pravi momenat”. Odmah će na gomili dobiti prihode, koje bi inače dobijali “na kašičicu” 20 godina i samo će jednom platiti porez na to – pojašnjava Sinkler.

Uz retke izuzetke, većina umetnika koja prodaje svoje kataloge prešla je 70. godinu života. I dok je velika svota novca svakako podsticaj, stručnjaci ocenjuju da muzičari razmišljaju da njihove porodice budu zbrinute i nakon njihove smrti.

Nešvilski pijanista Filip Vesli prodao je pre dve godine prava na svoj katalog za 4,25 miliona dolara, jer je njegova muzika bila strimovana 150 miliona puta. Nikada mu to ne bi palo na pamet da mu nisu predložili, priznao je za “Skaj njuz”, ali kada je razmislio shvatio je da je to dobra ideja:

– Neću živeti zauvek, sve sam stariji… A moja porodica se ne razume u biznis, naplaćivanje tantijema i shvatio sam da je dobro vreme za prodaju – reči su nešvilskog pijaniste.

Nedavno je i Doli Parton izjavila da razmišlja o prodaji, a kantri pevačica i kantautorka diči jednim od najimpresivnijih kataloga u popularnoj muzici:

– Vrlo je moguće da, iz poslovnih razloga, ali i zbog porodice to učinim. Puno sam razmišljala o tome i sigurna sam da mogu da dobijem mnogo novca – kazala je nedavno Partonova.

Bob Dilan Foto: EPA/ABIR SULTAN

I dok je Dilan “povukao nogu” mnogi su se zapitali šta će mu još novca sa svim milionima koje je već tokom karijere zaradio. Iluzija je, objašnjavaju muzički novinari, da rokenrol ikone u godinama nisu motivisane novcem.

– Niko od njih nije zauzeo mesto na svetskoj sceni time što je ignorisao i odbijao sve komercijalne prilike koje su im se ukazivale. Oni su veoma mudri biznismeni, koliko god ih njihovi fanovi idealizovali – smatra Sinkler.

A danas, u ovoj situaciji, niko ne može da im spočita da su se prodali. Jer ta reč u trenutku kada koncertna industrija stoji više od godinu dana nema više istu konotaciju.

– Jedan od mojih najomiljenih muzičara izjavio je osamdesetih da ako je “tvoja pesma u reklami, to je strašno, jer si nečija osećanja vezao za sapun”. Isti taj muzičar se pretprošle godine pojavio u reklami za automobile. Ali, razumem ga. Ta pesma koja služi za automobilsku reklamu verovatno bi samo čamila u njegovom katalogu. Bio je to veliki singl, ali pre 30 godina. A komentar ljudi sada je da je to sjajna pesma. A ne moraju da gledaju tu reklamu hiljadu puta da bi čuli pesmu koja im se sviđa. Dovoljno je da je jednom čuju i odmah počnu da je strimuju – reči su Pola Stouksa, britanskog muzičkog novinara.

– Muzička prava su trenutno u epicentru ove industrije, jer su svi shvatili da mogu da računaju na stalan prihod od njih. Tek će, u narednim mesecima, uslediti velike transakcije – smatra Makl Infante iz kuće “One Media”, dodajući za “Skaj njuz” da su se brojna značajna imena već odlučila na ovakav potez, ali iz poverljivih razloga ne može da otkrije ko je u pitanju.

Stivi Niks Foto: EPA/BRITTA PEDERSEN

Pored Boba Dilana, na isti korak odlučili su se članovi “Flitvud meka” – Stivi Niks, Lindzi Bakingem i Mik Flitvud, doduše odvojeno. Stivi Niks je prodala 80 odsto udela njenog kataloga kompaniji “Primary Wave” u decembru za stotinu miliona dolara. Bakingem ju je sledio početkom januara, ali on se odlučio za kompaniju “Hipgnosis”. Za treću firmu, ujedno jednu od najvećih izdavačkih kuća BMG odlučio se Flitvud prodavši prava na 300 pesama, među kojima i one sa najprodavanijeg albuma benda “Rumours”.

Već prve nedelje 2021. godine Nil Jang (75) prodao je polovinu svog impresivnog kataloga od čak 1.180 pesama kompaniji “Hipgnosis”, ali detalji transakcije nisu poznati, a u isto vreme i kolumbijska pop zvezda Šakira istoj firmi “darovala” je 145 pesama napomenuvši da one sada imaju “dobar dom”.

Koosnivač kompanija “Bits” i “Interskoup”, producent Džimi Lovin prošlog meseca prodao je prava istoj kompaniji “Hipgnosis” na albume Džona Lenona, Brusa Springstina, Peti Smit i U2, kao i producentska prava za dva filma: Eminemov “Osam milja” i “Get Rich or Die Tryin'” još jednog repera Fiftija Senta.

A Bob Rok, koji je radio produkciju albuma žanrovski vrlo različitih muzičara – od “Metalike” do Majkla Bublea, istoj kući “ustupio” je 43 pesme.

Sastav “Kilers” Foto: EPA-EFE/Domenech Castello

Neobičan je primer najpoznatijeg benda iz Las Vegasa, sastava “Kilers”, predvođenog Brendonom Flauersom, koji je prošlog novembra prodao svoj katalog, zaključno sa početkom 2020. godine, firmi “Eldridž indastris”. Zanimljiv je profil ove holding kompanije, s obzirom na to da se, osim što je uključena u industriju zabave, bavi i finansijama, tehnologijom i nekretninama.

I kompanija za koju se većina muzičara odlučuje poslednjih meseci i koja je najaktivnija u pazarenju kataloga raznorodnih muzičara – od sastava “Blondi”, preko Berija Maniloa, do Timbalanda i Marka Ronsona, jeste “Hipgnosis”. Ovu firmu osnovali su 2018. godine slavni gitarista i autor, ali i koosnivač sastava “Šik”, Najl Rodžers i muzički biznismen Merk Merkjuriadis. A sam Merkjuriadis je vrlo prosto u razgovoru za “Gardijan” pojasnio zašto muzičku industriju “trese zlatna groznica” i zašto se njegova firma tako “rastrčala” u ovoj tržišnoj utakmici:

– Muzika je poput zlata i nafte. Publika će uvek slušati muziku, bez obzira na ono što se dešava u svetu!

Komentari

Vaš komentar