Vučelić i Vučić imaju isti učinak: Piše Milenko Vasović

Neverovatna je sličnost u vođenju Partizana i Srbije. Nižu se neuspesi, a rukovodstvo se ne menja, niti menja način rada. Udbaška ideologija i udbaškji kadrovi vode glavnu reč. Narod na ulicama, a vlast češlja vunu i vrti pendreke. Legende Partizana protestuju, a Milorad zarezuje tompus. Država je okovana, Partizan je zarobljen. Izbori nelegitimni - sve liči ko jaje jajetu.

Sport je plemenit, ali i nemilosrdan. Ako si gubitnik ispadaš, toneš niže i niže i dođeš tamo gde su gospoda iz Humske.

U politici je drugačije, možeš da propadaš u bezdno, da budeš najgori po svim pokazateljima, da državu i narod dovedeš do ivice opstanka uvek će se naći pokvarenjaci koji će, na sva usta, hvaliti "mudro rukovodstvo".

Na čelu "crno-belih" je Milorad Vučelić, čovek u mlađem gerontološkom dobu, smežuranih ideja i kiselih ambicija. Drugim rečima kadar sposoban da podnese neuspeh i sramotu. Za takve univerzalce može se reći da su miljenici vunenih vremena i podstanari u vlastitom životu koji je determinisan "višim" ciljevima.

Način na koji je drug Milorad doveden na čelo crno bele momčadi nije bio dobar i slutio je na crne dane. Na Skupštini (2016.) nije bilo kvoruma, pa su iz publike "pozajmljena" dva kandidata da glasaju. Nemoralno i nezakonito, ali korisno za neke. Moglo bi se reći, kakav predsednik takvi i rezultati. Na radost zvezdaša.

Bilo je tu još igrokaza. Vučelić reši da podnese ostavku, ali nekim čudom nju članovi Skupštine (2023.) odbiju. Delegatima, tako se zovu ti članovi, nisu smetali neuspesi, dugovi, ni oružje Velje Nevolje na stadionu. Vozi Miško!

Vučelić ima posebni talenat da se divi uzurpatorima, naročito ako je uzurpator još i predsednik države. On kod takvih likova ume da prepozna državotvornost. Kako nekad kod Miloševića koji je sve rasturio, tako i sada kod Vučića koji nas zadužuje do devetog kolena. Njemu nije nikakav problem da ističe državničku mudrost pomenutih. Neko bi se snebivao, jok drug Milorad u tome vidi, pa malo je reći, mudrost.

Tog vremešnog demagoga postavilo je i za glavnog urednika nečaga što su bile novine. Čovek koji više ne može da potrči ni za pevaljkom komanduje u fudbalskom klubu i dnevnom listu.

Kako vodi Partizan ("po najvećoj meri svojih mogućnosti") takve su mu i novine. Samo što Novosti ne mogu da ispadnu iz kvalifikacija.

Pri tom Milorad ništa ne uzima - od sedativa. Nema veze što novine lažuckaju i zastrašuju ("Spremaju se nemiri glavni cilj je prevrat") što malo zavađaju ("Sarajevo puca od muke zbog jedinstva Srba") i, napokon, što slave i veličaju svaki korak Aleksandra Vučića.

Naivan čovek bi pomislio da se Milorad tako šlihta Aleksandru, a da ga Aleksandar zbog toga drži na čelu Novosti i na čelu Partizana. Jok, more, samo je kvalitet u pitanju.

Ne mogu, a da se ne zapitam koliko li Vučela, uprkos rezultatima, mlati para mesečno. Koliki li su cehovi na njegovim službenim karticama. Za Novosti me baš briga, to je privatno, ali dugove Partizana (više desetina miliona evra) namiruje država narodnim parama, baš kao što je platila i licencu (3,2 miliona evra) za evropska takmičenja.

Možda sam se ogrešio o Vučića, stavio sam ga u naslov, a čitav prostor ode na penzionera. Neće se skromni predsednik naljutiti.

Zna Vučić, da ga i ne podsećam, da je poražen na Kosovu, da smo ispali iz Evrope, da nas korupcija pojede, da će nas litijum uništiti, da smo najzagađeniji. Da 65.000 ljudi čeka na operacije, da ćemo baciti milijarde na Ekspo i stadion, da su se mangupi obogatili na Beogradu na vodi.

Zna i nastavlja nesmanjenom žestinom da nas gura tamo gde je i Milorad odveo Partiza. Njihovi rezultati su isti, jedan drugom čuvaju leđa, naše je samo da plaćamo.

P.S. Ustao je narod – Neće kopati!

BONUS VIDEO: Protest protiv litijuma u Novoj Varoši