Vođa skače po mokrom sapunu: Piše Milenko Vasović

Đavolji advokat se, po starom običaju, pravi da ne primećuje. Tako se i Milošević igrao žmurke. Posle su se saradnici razbežali, otišli "prijatelji", a RTS i Pink okrenuli ploču. Oseća se to u vazduhu, zaudara.

Kako je samo bio moćan protest na Terazijama, usred vrelog avgusta. Skupila se onolika masa, pa zviždi na litijum lobiste, pa u horu skandira: "Nećeš kopati". A onda kao po komandi zagrmi: "Izdaja, izdaja".

Zemlji teško koliko je naroda bilo, a "koferče" izbrojalo 27 hiljada. Verovatno nije računao majke sa decom, one mlađe od 50 godina i one sa prostatom. Lažno brojanje ministrima je zaštitni znak, još od onog slinavog doktora.

Zagovornik litijuma sa Andrićevog venca i zaštitnik interesa Rio Tinta odjednom se osetio nesigurno. Sad je naumio da šparta od sela do sela, od kuće do kuće u blindiranoj limuzini i sa džakovima soli. Da soli pamet narodu koji se jedva osvestio, da ih ubeđije kako ima
života i posle trovanja. Vizionar.

Igrokaz je krenuo iz Malog Zvornika. Uzludni posao premudri vođo. Nema više ko da veruje u izmišljotine kako sumporna kiselina nije štetna. Niti da će samo neki biti žrtvovani. I da će propast biti parama potkovana.

Bolje ti je da u Mačvu, u Rađevinu, na Povlen i Bukulju pošalješ ove tvoje stručnjake - advokata Đuku, lažljivicu Anu ili ministra koji je pre toga bio "politička budala" i magarac. A može i ministarka za zaštitu životne sredine, nju narod jedva čeka. Pa neka se oni brukaju. Neka oni objasne zašto Šolc neće u svojoj avliji da kopa, a hoće u našoj.

Svaki dan saznajemo nešto novo od onoga što je trgovac srpskom zemljom obećao Nemcima? Ako je varovati visokoj službenici iz Bona, Franciski Brantner, Nemci u Srbiji "hoće celom svetu da pokažu kako 'nemačka i evropska preduzeća mogu da naprave razliku'. Oni će, kaže Franciska, eksploataciju i preradu sirovina da učine ekološki puno prihvatljivijom nego što je to bilo do sada. Kakva sreća, radujte se Srbi ovoj razlici.

Mi smo neka vrsta zamorčića. Njihova preduzeća će da izvode eksperiment na našoj koži. To nam je nagrada za predaju Kosova. Tako je dogovorio onaj čije drugo ime počinje sa "N", a nije Nevolja. Nego Nesreća.

Ima još ironije u tome što govori nemačka državna sekretarka. Kaže Rio Tinto se obavezao da će poštovati zakone EU u Srbiji. Kompanija koja nije iz EU, koja ne podleže nikakvim sankcijama baš će da poštuje nešto što u Srbiji nije ni usvojeno. Isto kao kad bi se
alkoholičar zakleo da će domaćinski upravljati podrumom pića.

Prava je šteta što srpsku stranu u dogovoru sa Šolcom nije zastupala neka budala. Jer, budala ma kakva bila, ne bi potpisala smrtnu presudu svom narodu. Tako nešto mogu smo napredni radikali i velike štetočine.

Svaki dan me neko upita: "Zašto On ovo radi". Niko ne govori ko je On, a svi znaju na koga se odnosi. Ne odgovaram na pitanja, ali sagovornici nude više varijanti, pa da zaokružim: "Mora da je zbog para", "ili je ucenjen", "sigurno imaju nešto". Niko da ponudi neki
dobar, pozitivan odgovor. On i dobra priča ne idu zajedno.

Srpski Litijummen našao se u procepu. S’ jedne strane pritiska prestravljeni narod, s druge nemački interes. Ne odsustaju Švabe, ali ne popuštaju ni Ljilja Bralović i Zlatko Kokanović.

Pesnikinja iz Pranjana i domaćin iz Gornjih Nedeljica stekli su ogromno poverenje Zapadne Srbije, Šumadije, Beograda. Veći je njihov kredibilitet nego čitave naprednjačke vlade. Ti časni ljudi ne lažu, ne kradu glasove, samo brane svoje. Za njima se ide, jer bude nadu da se zemlja može izbaviti od zla koje joj vlast sprema u režiji "prijatelja".

Na vođi je da izabere hoće li s narodom ili sa Šolcom. Šta god odabere okliznuće se. Neće kopati!