Imali su i Sovjeti svog Oskara. Taj drug Visarionovič, koji je u mladosti pljačkao banke i robijao po carskoj Rusiji, kasnije je, kao diktator, voleo da se igra sa ljudima. Preseljavao je narode koji su ga nervirali, Čečene, na primer i Tatare. Jednostavno ih premesti iz jedne nedođije u drugu. Nema veze što mnogi nestanu u seobi, pomru, projekat je važan.
Naš Osakar je malo razumniji, on premešta autobusku i železničku stanicu. Pa će da izmesti Beogradski sajam, a sva je prilika da ni Hipodrom neće preživeti. Svakako, iživljava se nad objektima, nikad nad ljudima, sem ako ljudi nisu objekat.
Dobro, premešta i birače, ali za sada nema žrtava.
Ima i ta anegdota iz Staljinovog doba, inženjeri su se gložili oko trase neke pruge, nikako da se opredele za varijantu. Onda drug Koba uzme lenjir i pruži liniju. No, kako je lenjir bio kratak za ogromni Sovjetski Savez morala je linija da se produžava. Na spoju je ostala, mala krivina koju niko nije smeo da ispravi. Ušla je i u glavni projekat.
Kad bi preslikali na našu današnju sitaciju ta „mala krivina“ mogla bi da se zove fudbalski stadion u Zaječaru. Lep objekat, otvoren je prošlog novembra. Ko bi drugi nego onaj što je bio i zagovornik gradnje.
Doveo je i Dodika sa Dedinja i predsednika UEFA, druga Čeferina. Bio i folklor, ali fudbala ne beše.
U međuvremenu je malo ledilo pa su popucale neke vodovodne instalacije. Tek na „Kraljevici“ koja ima osam hiljada mesta do sada nije odigrana nijedna fudbalska utakmica. Nešto poput zdravstvenog sistema – ima bolnica, ima opreme, ali narod se leči kod privatnika.
Zaječarski FK Timok 1919 je nižerazredni klub čije utakmice gleda jedva dve stotine duša. Ne ispunjavaju kriterijume za novi stadion. Ništa za to, Oskar će da ispravi „malu krivinu“, dovešće im superligaša iz Beograda.
Sve se poklopilo, nekad čuveni OFK Beograd se, gotovo je izvesno, vraća u najjaču srpsku fudbalsku ligu, ali nema stadion za visoke standarde tog takmičenja. I tako je sudbina spojila ono što zvrji prazno i ono što obećava.
Romantičari sa Karaburme biće domaćini na stadionu u Zaječaru.
Nema ništa logičnije nego da fudbalski klub iz Beograda igra svoje utakmice u nekadašnjem gradu kristala. Em je daleko, em Zaječarce boli uvo za loptanje. Mudri ljudi nađu problem za svako rešenje.
Ne verujem da je seoba u Zaječar odluka mladog rukovodsta OFK-a. Recimo, logičnije bi bilo da ofkovci, mladi Mrkela i mladi Terzić, potraže pomoć od očeva koji gazduju u Crvenoj zvezdi. Šta fali da dva tima igraju utakmice na jednom stadionu. Kao evropski velikani Inter i Milan na San Siru.
Čini mi se da bi takvo rešenje bilo i jeftinije, što nije zanemarljivo ako se zna da mnogi klubovi grcaju u dugovima. Nije ni OFK izuzetak. Kako god, eksperiment sa seobom u Zaječar platiće poreski obveznici.
A stadion na Karaburmu mogao bi da preuzme Beograd na vodi. Dobra je to lokacija za investitore. Što reče onaj matematičar, vođa ima viziju. I naše pare.
BONUS VIDEO: Od obećanja ostala samo slika, fudbaleri FK Radničkom i dalje na starom stadionu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare