Točak je ubio Tamo Neku ženu: Piše Milenko Vasović

Recimo da je Filip bogat čovek, ima vozni park, turističku agenciju, stotine zaposlenih... ali nešto mu fali. Neka stručnjaci definišu njegov feler, a ja ću reći da je sramota što gospodin Kovačević nije obišao povređenu, niti, koliko znamo, porodicu pokojnice. Zatajilo je to što se u običnom govoru naziva ljudskost.

Jeste li čuli za Aleksandra Šapića? Da, tog Šapića, što se predstavlja kao gradonačelnik. I on je zagazdio, ne može se reći da nije, ali i njemu nešto fali. Isto ono što nema direktor Filip. Ni gazda Šapić nije obišao nastradale sugrađanke, dok su se jednoj lekari borili za život, a drugoj sanirali povrede.

Verovatno znate gospođicu Anu Brnabić. Ne bih umeo da opišem tu pojavu, sem što bih voleo da je takav kalibar zapao nekom našem neprijatelju. Ta gospođica je digla Srbiju na noge kad su aktivistkinje SNS najurene iz jedne zgrade u centru prestonice. Nije ni slova zucnula o ženi koju je točak gradskog prevoznika pokosio na trotoaru. Zato što i gospođica Ana ima feler.

Znate li kako se zove žena koju je točak-bomba zakucao za ogradu kod Karađorđevog parka? Ne znamo ni gde je živela, koga briga. Stradala je Tamo Neka, ima 69 godina, k’o da je to važno. RTS je javio da je umrla - dovoljno. Policija neće da nas uznemirava imenom žrtve, ni gazda Šapić, ni gospođica Ana.

Ni režimski blatoidi se nisu potrudili da saznaju o kome se radi. Njima se sve dojavi do devetog kolena, ali nije lepo da se širi  priča o nesreći, idu izbori (kojih neće ni biti). Nisu se setili da objave ni svedočenje povređene žene. Zato što tragedije ne dižu rejting.

To ćutanje nam sugeriše da je pokojna i sama kriva što se našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme. Kao da mi ne vidimo da je čitav Beograd pogrešno mesto. Da je glava u torbi čim izađeš na ulicu. I svako preuzima rizik, makar samo išao trotoarom.

Svako od nas je za vlast Tamo Neko, broj, glas ili rashod, ako prima penziju, socijalnu pomoć, ako mu treba lekar. Njima je interes prioritet, građani su nužno zlo.

Šapićeva uprava nije našla za shodno da nam kaže ko je vozio autobus (vozač iz Šri Lanke) da nam objasni u kakvu je to rupu udario neki minut pre tragedije. I otkud rupe na ulicama glavnog grada.

Valjalo bi da nam gradski stručnjaci kažu koliko su  pouzdani prevoznici. Da malo pročešljaju taj Banbus, da mu pošalju sva vozila na vanredni tehnički. Da provere kvalifikacije svih vozača. Ali, takav pristup se ne uklapa u procente.

Na portalu Ogledalofirme o Banbusu se mogu pročitati pretežno negativni komentari tipa „katastrofa“ ili „ostali su mi dužni“. Ne znam koliko je to tačno, ali lako je proveriti, na primer, da li je manje od polovine zaposlenih prijavljeno na punu platu. Ne bi bilo dobro da nas voze neki koji zakidaju državu.

Za pedeset godina, koliko sam u Beogradu, ništa slično se nije dogodilo, a bilo je raznih vlasti i teških perioda - nestašica, sankcija, ratova. Razvaljeni grad uzima danak. Više nije pitanje da li će se desiti, nego gde – na splavu, u prevozu, na skeli gradilišta. Ili će vas udariti pijani i drogirani kum. Pa šta.

Nesposobna vlast ne ume da vodi Gradsko saobraćajno preduzeće. Od kad je počela „prodaja karata za metro“ nema novih tramvaja, gore krševi po ulicama, linije se prepuštaju privatnicima, a narodu se mažu oči nekakvim tablama sa displejem.

I tako dođemo do točka- ubice koji se ne vidi iz crnih limuzina, stanova u Beogradu na vodi i luksuznih vila.

Žao mi je tog nesrećnog mehaničara koji je pritvoren. Na njemu će se slomiti kompletna nesposobnost naprednjačke kamarile i njihovih ortaka.

Prošlo je vreme kad su Beogradom upravljali ljudi.