Šta vidi Ana Brnabić kada se probudi i pogleda u antikvarnom ogledalu vile Jovanke Broz? Da li vidi opasnu buč lezbu koja neustrašivo ruši okoštale balkanske predrasude? Ili vidi sirotog malog botića stranke kojoj pripada, pa skrušeno povije vrat čim Šef malčice podvikne?
Okej, svi znamo odgovor na ovo pitanje. Ali, u tome je i ceo problem ove jadne igranke oko „otkazivanja“ Evroprajda u Beogradu. Jer, u svakom zrelom društvu autovane LGBT osobe su kroz istoriju pomerale granice vidljivosti i snage svoje zajednice. Harvi Milk, Jovan Ćirilov, Stiven iz „Dinastije“… Ne i Ana.
Ona je izabrala da svoju moć iskoristi isključivo za sebe samu, pa je tako moguće da u istoj zemlji čija je premijerka praktično mimo zakona ima sina sa svojom partnerkom. Kako samo žalosno i ponižavajuće zvuče njene izjave da mali Igor „nije njen sin na papiru, ali jeste u srcu“.
Inače, vrat je tih dana zapravo povio i Šef lično, i to ni pred kim drugim nego pred Aljbinom Kurtijem, od svih ljudi. Bilo je to, drugim rečima, još jedno maestralno izvođenje finte zvane „klasični Vučić“: Daću Kurtiju tablice, ali, gle, „otkazaću“ Prajd! Dimna bomba duginih boja, takoreći.
Šta je posledice svega toga? Pa, ništa. Prajd će ovako ili onako biti održan, Brisel će biti zadovoljan, dokumenti Republike Kosovo biće dobrodošli na srpskoj granici, a Ana će ostati premijerka.
Jao, kako je sve to naporno, ljudi moji. Nemamo mi kao društvo više vremena za ovo prenemaganje. Stvari su jednostavne: Prajd mora biti omogućen. Tačka. I ona bizarna „porodična šetnja“ mora biti omogućena. Tačka. Kome i jedno i drugo nije jasno, neka se vrati u 19. vek, gde mu je i mesto.
Hajde da budem i malo ličan: Prajd i nije baš vrsta događaja koja mi leži. Parade su širom sveta u poslednjih desetak godina postale odveć korporativne i „woke“ za moj padavičarski ukus. Mene su u tom smislu oblikovali Alan Ginzberg, Lari Krejmer, Džon Voters i Tom of Finland, mnogo više nego Hilari Klinton, „Koka-kola“ i EU birokrate. Zato mi je od mahanja zastavicama duginih boja mnogo bliži vid protesta koji su praktikovale one dve carice iz „Hiltona“ koje su učesnike „porodične šetnje“ flešovale golim grudima. Tako se to radi.
Ali, eto, čak su i meni sad ide na Prajd, iz čistog inata. Previše sam mator da bih po 345689. put gledao kako gej klinci po mrežama poručuju da je to to i da definitivno pakuju kofere i odlaze iz ove (dodajte nepristojan pridev po nahođenju) zemlje.
Kažem ovo bez trunke ironije: Želim da živim u zemlji u kojoj će mali Igor biti Anin sin i „na papiru“. Možda i mama onda pogleda u ono Jovankino ogledalo i prepozna reč koja joj je trenutno zabranjena: Ponos.
Bonus video – Goran Miletić: Ne postoji način da se legalno zabrani šetnja na Evroprajdu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare