Severina je otrov za budale: Piše Milenko Vasović

A, ne zna ništa ni o interesima. Jer, kome je u interesu da te proziva pevačica koja je magnet za publiku, koja nema dlake na jeziku, a hoda okolo sa “testisima” većim nego što ih ima bilo ko u nazadnjačkoj vladi, plus gospođica Ana.

Znači ko ima zrno soli taj se bez razloga ne kači sa ovom Splićankom. No, uvek se nađu tupani kojima ne predstavlja ništa da obrukaju sebe i državu. Oni uživaju da se pokažu kao balvani, kao neko od čije se dreke ništa drugo i ne čuje. Ali, Seve ih je nadskočila, njen glas odjekuje, a budale poskakuju i same se javljaju.

Jedino neko bez socijalne inteligencije može nekoga ko ti dolazi u goste označiti kao neprijatelja. Ako nekoga mrziš ti mu ni ne ideš. Evo, na primer, ovi iz srpske nazadne stranke mrze hrvatsko primorje. Čak pozivaju i druge na bojkot, da naude Hrvatskoj, odvraćaju dobronameran svet od Dalmacije.

To bi mogla biti poruka i nazadnjacima kojih ima i po Hrvatskoj, samo se drugačije zovu. Ne napadajte Srbe koji vam dođu, nisu vam to neprijatelji. Dovljno je što ih napredni radikali u Srbiji streljaju pogledom i linčuju u blatoidima.

Nisu vam, gospodo Hrvati, Šumadinci krivi ako ste siromašni ili već šta. Niti su Severina ili Zagorci krivi Srbima što imaju mafijašku vlast, korupciju i siromaštvo. Što u bolnicama ne rade aparati, što analizu krvi rade privatnici, što cene rastu, iako inflacije nema.

Elem, neki som u srpskoj polciji odlučio je da na granici pretrese Severinino vozilo. Da provere da li pevačica švercuje oružje? Ko zna, možda je povezana sa Tešićem, pa čerupa srpsku vojnu industriju. No, policija nije ustanovila nikakvu relaciju.

Onda su krenuli da je rešetaju iz povjesti. Pitanja kao da je sastavljao onaj SPS istoričar, sve uopšteno, ne može inspektor da se uhvati za nešto čvrsto. Nervoza sa obe strane, pevačica vidi da joj propade tezga. Jedno punletstvo u Beogradu proći će bez spektakla, ne njenom krivicom.

Kamera ton, idemo. Inspektor čita: Šta mislite o Oluji?

Severina: Nosi se.

In: A o Jasenovcu?

Se: Jesi ti dečko normalan?

In: Kažite mi nešto o Srebrenici?

Se: Pitaj Šolca, on vam je to smestio, a doći će ti i Makron. Sitna sam ja riba, ali dobra i bolje pjevam od tvog šefa.

Vidi ispitivač da je krenulo po zlu, na sreću zazvoni telefon, zove Ivica. Da, taj Ivica.

“Tvrda je gospodine šefe, ne mogu da je uhvatim ni za šta. Dobro, pitaću je, a jel sa vama i vaš šef? Šta, zajedno gledate? Super, daću sve od sebe”, salutira inspektor i okreće se obejktu. Nastavlja da ga tretira.

In: Šta znate o zasedanju AVNOJ-a?

Se: To Jajce me ne interesuje.

In: A šta mislite o našem…

Se: I to jajce me smara.

In: Pauza, možete da zapalite, ako…

Se: Fuck.

Sad inspektor okreće Ivicu: “Šefe, pitanja su nam malo onako, čini mi se da ispadam glup. Je l ima nešto za šta mogu da je stisnem?

Ivica: Čekaj da pitam… evo mi maše, pokazuje rukom da je pustite, samo da se rešimo bede. Oglasiće se i on, dovoljno smo je iskoristili.

In: Si šefe.

Ivica: Ja sad idem da spavam, treba Oskar da me probudi u osam, pa da posle to objavi na Instagramu. Više nećemo nikoga zadržavati. Pa nismo mi kao oni bivši smradovi u Podgorici što su jednom pesniku zabranili ulaz. Puštaj to, Srbija možda jeste diktatura, ali je slobodna diktatura. Uh, što ovo dobro zvuči, koji sam ja kralj.

In: Jesi šefe.

Tako je još jedan dan u Srbiji prošao ni u čemu. Niko nije pitao koliko jogurta staje u najmanju penziju, ni ko je predao Kosovo, ili zašto gore šume i deponije. Ni ko baca smeće u naše reke. A tek o krađi izbora, zaduživanju zemlje (38 milijardi evra) pogibijama radnika…

Veliko zlo nas je snašlo, naši neprijatelji su među nama.