Predsednička telenovela „Kuknjava“: Piše Nikola M. Jovanović

To neće priznati i zato koristi Nestorovića, koji, po predsednikovom scenariju, mora da odigra „tvrdo“ i ne prikloni se ni SNS ni listi „Srbija protiv nasilja“. U tom tekstu, Nestorović ne igra epizodnu ulogu. Scenarista smatra da nije potrošen i da se može koristiti bar za još jedan izborni ciklus na ponovljenim izborima u glavnom gradu. S jedne strane, on mu je brana od desnice, koja nije uspela da se ujedini, sa druge, alibi za novu gradsku vlast ako opozicija reši da ne izađe na izbore pod istim uslovima.

Poslednji čin nakon koga bi istrošio pojavu doktora koji veruje u teorije zavere je utapanje u Pokret za koji se već prijavila Milica Đurđević Stamenkovski i koja strpljivo čeka fotelju nakon posipanja pepelom u javnosti pred Vučićem.

Scenarista, reditelj i glavni glumac navodno ima dilemu - želi moć, ali ne želi nelegitimnu vlast. Kako se čini da ne može da je ima, zadovoljava se kovanicom „delimičnog legitimiteta“, koja mu omogućuje kupovinu vremena, a probaće za to da lobira u Briselu i Vašingtonu paralelno. Da bi to dobio, zna da će morati da garantuje novi korak u pravljenju države od Kosova. Ostalo mu je članstvo u međunarodnim organizacijama, na ukidanje dinara je skoro pristao što se vidi po „kalimero pristupu“ – jalovim žalbama u emisijama pod direktnim uticajem režima koje bi trebalo da deluju junački, a zapravo deluje bespomoćno i saopštenjima Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji kontrolu štete pretvaraju u konstantnu kuknjavu.

Čini se da tu više kao može da računa na Vašington kao adresu, jer je Brisel on sam doveo u poziciju u kojoj EU bira između principa na kojima je sazdana i interesa koji je vode. Kakav god izbor Brisel napravi, više neće gledati na Vučića kao čoveka koji je adresa za rešavanje pitanja na Balkanu, već će ga smatrati izvorom svih problema.

Moraće scenarista da se okrene Vašingtonu u kojem ne prolaze niskobudžetni nastupi tipa „Gušterov osmeh“. Imaju oni svoju produkciju u koju ulažu mnogo više, a mora da ima na umu da SAD pokazuju znak spremnosti da ukore i daleko važnije, dugogodišnje partnere, poput Izraela.

Dodatno, položaj mu ne olakšava opozicija koja kaže: ponovljeni izbori pod novim uslovima ili ih neće biti. Može da odigra na Nestorovića u slučaju bojkota ili sprečavanja izbora od strane SPN, ali priča o legitimitetu pada u vodu. To sve pod uslovom da pitanje parlamentarnih izbora skloni sa stola.

Kad opozicija najavljuje da izbora neće biti, to može da ukaže da opstrukciju rada parlamenta, ali i nove proteste koji ga najviše brinu.

Zato mora da odigra ovu novu sezonu „Kontrole štete“ ili tačnije „Kuknjave“ da pod izgovorom nepostojeće većine ponovi izbore u Beogradu, besomučno pokušavajući da na medijima sa nacionalnom frekvencijom sakrije izbornu krađu i ubedi javnost u tu verziju „iako je samo član SNS“. Pored toga morao bi da otvori RTS za gostovanja opozicije, na koju neće reagovati kakofonijom, i mora da krene u izmene biračkog spiska i prvi odustane od funkcionerske kampanje.

Opozicija ima jednostavniju situaciju. Mora da istraje na već dokazanoj krađi izbora i zahteva bolje uslove za izbornu trku na koje bi Vučić trebalo da pristane.

Međunarodna zajednica predsednika već mrko gleda, a budžet i interesi elite oko njega je jedino što ga drži na vlasti dok cena svakog dana raste. Računa da novca za kupovinu novih nepotrošenih lica ima u budžetu, a novca za umirenje već kupljenih ima dovoljno u planovima za EXPO. U taj bunar korupcije bačeno je za naprednake „tričavih“ 18 milijadi evra.

Samo, u toj računici se krije jedna činjenica. Njegovo popuštanje biće istovremeno pokazatelj da je Vučić prošao svoj zenit. Karijera mu ide nizbrdo, politička alternativa njegovoj vlast postoji i daleko je na međunarodnom planu prihvatljivija od njega i njegove klike zavisne od isisavanja budžetskog novca. To mora da učini što pre, pre nego što neko od najbližih odluči da postane Radio Mileva i otkrije deo zloupotreba Vučićevog režima kako bi sačuvao svoju kožu.