Vučićeva rasprodaja u bescenje u doba ćutanja: Piše Nikola M. Jovanović

I zašto bi. Pa u toku je zlatno doba, u kome gradimo nacionalne stadione i sajam za 18 milijardi evra. Stotine miliona evra? Hvala, ne treba, poručuje ekipa sa Andrićevog cenca i iz Nemanjine. Oni imaju novac za bacanje iz helikoptera koji nekako uvek u najvećim paketima dođe onima kojima je najmanje potreban.

Ovo je još jedan od načina da se kupi „mir“ investitora, a da Novi Sad, Niš i ostala mesta dobiju svoje „gradove na vodi“. Ćutanje dela birača kupuje se zapošljavanjem u državnoj službi, a kada se zaposle ucenama opstanka na istom tom poslu.

Zapravo ozakonjena otimačina služi samo kao još jedan instrument kontrole koji uvode Vučić i njegovi sledbenici . Ponuda je samo jedna - ćuti i dobićeš parče, u zavisnosti od toga gde si na skali važnosti naprednjacima.

Stvorili su iskrivljenu verziju američkog sna – nekima nude državnu službu, ali ekipa koja bi više, može i do stana u Beogradu na vodi , skupocenih automobila - srpske verzije „slatkog života“. Nebo je granica, ukoliko nemaju granicu u servilnosti, podaništvu i pokvarenjaštvu. I do toga može da se stigne relativno brzo. Nisu potrebni ni znanje, ni kreativnost, ne daj bože upornost i marljiv rad. Samo debeo đon na obrazu i podanički mentalitet.

Zauzvrat uskraćuju pravo na šansu da se do uspeha dođe svojim putem. „Nema šta ti da misliš, smatraš… Radi kako ti je rečeno“, moto je po kojem operiše stranka koja je više od decenije na vlasti.

Ceo sistem osmišljen je samo zbog opstanka na vlasti i bogaćenja. Zato je sve teže sakriti da se dan D o Kosovu već dogodio na sastancima u Briselu, ali je Vučić sa propagandnom mašinerijom sakrivao da je sve to deo evropskog ili francusko-nemačkog plana na koji je pristao prošle godine. Samo to se tada moglo naslutiti, a sada je svakog dana sve teže Vučiću da to sakrije. Da sprovodi ono što, kako kaže, nije potpisao, a zapravo potpis mu nisu ni tražili, čak su to i javno rekli.

Iz tog ugla gledajući, sukob u Banjskoj više deluje kao još jedna predstava posle koje je Priština pravdala ukidanja srpskih tablica i poslednje drastične mere - uvođenja evra. Iz te perspektive postaje jasnije zašto istrage za Banjsku nema, a Radoičić biva pušten kao da je reč o pljački trafike.

Jučerašnja najava predsednika da će se videti za koja krivična dela može da se odgovara u slučaju „Banjska“, govori dosta o pravcu kojim je ovaj slučaj krenuo. Kao i najava da NBS neće uzimati licencu da se ne bi priznalo Kosovo, već da će se pokušati sa privatnim bankama. Koliko će one dugo raditi u interesu građana koji žive južno i severno od Ibra?

Tvrdnja Vučića da razgovori o ukidanju dinara na Kosovu i sličnim potezima nisu vođeni, a da je proces transparentan, priče su za malu decu. U suštini se svode na to da traži da mu se veruje na reč, što neće teško pasti njegovoj propagandnoj mašineriji. Čoveku koji je rekao da neće da trči trku za predsednika, pa se predomislio. Koji je obećavao „Meredecove“ autobuse, a njegovi naprednjaci leteće automobile. Obećavao je plate i penzije koje nikad nisu zaživele, pa ih je zamenio obećanjima još kvantnijeg zlatnog doba.

Godine provedene u opoziciji i nezadovoljstvo koje je iz toga proisteklo, davno su nestali. Zamenjeni su prodajom bukvalno svega u bescenje zarad moći. „Sve može da ide“, za samo još dan na vlasti, za još jedan „dil“, za još jedan minut (sat, najčešće) pred kamerama . Prodaće i zemlju i vazduh i vodu (i zemljište pored vode), uzeće penzije. Uzeće pravo na slobodnu misao, zbog glasa koji nije dat njemu „uvoziće“ glasače da taj glas obesmisle.

Predsednik je juče ipak napravio jedan napredak - nije koristio digitalnu tablu. Svestan je i on da su mu računice bajkovite.

Čuj, bajkovite. Besmislene.