Piše Nikola M. Jovanović: 8:0

Ono što zabrinjava je što možemo da očekujemo još „pobeda“. Međunarodna zajednica je osetila da je Vučić spreman na sve samo da se ne pominje izborna krađa, on veruje da mu Kosovo obezbeđuje novu kupovinu vremena u obliku mandata nove Vlade. Javnost u Srbiji ga malo brine, njegova mašinerija radi punom parom - sve pršti od rasta BDP, puteva, (na kojima svako ko je dobio vladarev amin uzme procenat), bacanja „novca iz helikoptera“...

Ako treba, ponoviće i izbore u Beogradu. Izvinjavam se. To će baš teško da ide. Jer moglo je to već da se dogodi. Da institucije postoje. Ali RiK i GIK su „nenadležni“, a bojim se da taj virus ne uhvati i Ustavni sud. Jedini „nadležan“, a da zapravo po Ustavu ne bi za trebalo da bude, je predsednik.

Isplivavaju novi dokazi koje ove izbore više svrstavaju u rubriku „verovali ili ne“. Čak bi neki konkurisali i za one štampane stvari koje pišu o čudima poput anđela koji se ukazuju ili vanzemaljaca koji sleću na Rtanj. Ljudi prijavljeni da žive u telefonskoj centrali, čovek koji glasa na više mesta, doduše ne istovremeno, ali možda nekako uspeju i to.

Poznavaoci prilika poručuju da na Kosovu moramo ispregovarati nešto u interesu Srba. Malo je to verovatno. Na semaforu naprednjaka u koji netremice gleda predsednik, on i dalje pobeđuje sa nulom. Samo taj semafor ne pokazuje uspehe u dijalogu sa Prištinom, već koliko je na vlasti. Urušio je parlament, pravosuđe, sve institucije koje bi trabalo da budu nezavisne. Ali on i dalje viče „pogledajte semafor“ i predstavlja se kao borac za interese građana Srbije.

Kriminalci koji organizuju oružane sukobe su na ulicama, studente zbog protesta drže u pritvoru, ucenjuju ratare, prete stočarima, u bolnicama nema medicinskih sestara. Naprednjaci su nas na CNN reklamirali kao jeftinu radnu snagu pa su stranci ohrabreni subvencijama pohrlili u Srbiju. Tu pokušavaju sve što im ne bi palo na pamet u svojim zemljama. Možda nam vlast „vrati“ i Rio Tinto. Profiti će tu biti veliki, a biće i prst u oko onima koji su se bunili, problem će biti što su među građanima i glasači SNS. Veruju da njih mogu da discipliniju i kontrolišu, jer u rukama drže ključeve od državne kase.

Ukoliko Evropa ovaj put digne glavu, a rasprava u Evropskom parlamentu je bila naznaka toga, možda i kod nas jednog dana izbori budu samo vest, konstatacija posle koje niko neće izlaziti na ulice.

Ali ne treba očekivati pomoć od ljudi koji ne žive ovde. Moramo samo sebi da pomognemo. Sada to znači ne odustajati od principa da glasanje mora biti slobodno, vlast smenjiva, da se ne može preći preko izborne krađe. I to nije odgovornost isključivo opozicionih stranaka. To je pitanje šta će uraditi svako od nas. Jer partije će se, nadajmo se, menjati, ali valjda ćemo jednom kao građani da se dogovorimo šta zapravo hoćemo. Tek kada izbori ne budu više upitni, možemo se okrenuti izgradnji institucija koje će raditi za nas, da bi mogli da imamo društvo koje želimo. Jer tako se pravi uređena zemlja. Imamo li snage za to? Dalek je to put. Država funkcioniše isključivo na korupciji – na vezu. Ne rušite mi sneška - mi, valjda, hoćemo uređenu državu?

Ako nećemo, predlažem ne nekog poput, ne Belog, nego Sivog. Čoveka kome korupcija ne smeta, a kriminalcima gleda kroz prste. Koji birače/ građane tretira kao poslušnike.

Izvinjavam se još jednom. To već imamo.

Za predsednika i njegovu kliku to sjajno funkciniše. A za nas?

Plašim se da je energije sve manje.

Ipak, samo pogledajte svako svoj lični semafor.Tamo sve piše.

Jer mi smo nadležni kad institucije ne funkcionišu, vlast ne sluša, a Zapad žmuri.

BONUS VIDEO Evro zvanična valuta na Kosovu