Kažu da je onaj demokrata iz Severne Koreje svojevremeno naredio streljanje sopstvenog teče. Razume se da je pogubljeni bio neprijatelj države i naroda. Nešto sumnjam u tu verziju, mora da je reč o lošem prevodu, jer teče se nikad nisu jagmile za vlast. Više su se ložile na tetke.
Dozvoljavam da je teča likvidiran u iznudici, jednostavno manjkalo je neprijatelja, a narodu moraš prinositi žrtvu. Narod bez neprijatelja i nije neki narod. Pogledajte, na primer, Holanđane, Dance ili Švajcarce. Sve sama smaračina.
Ne treba biti stručnjak za bezbednost pa da vidiš kako je naša država ugrožena. Polako nestajemo, teritorija se sužava, a populacija topi. Nema ništa što bi nas ujedinilo i pokrenulo. Nedostaje integrativni faktor. A kako se taj faktor zove – ne, ne, ne… neprijatelj, dabome.
Mudra vlast takav manjak sebi ne sme da dozvoli. Za svakog vizionara i državnika to je izvor uzurpacije i stabilnosti. Može da opelješi državu, da krade na izborima, da laže… Može i da bije, ali ne sme da ostane bez goriva zvanog neprijatelj. Ko nema neprijatelja, nema ni prijatelja. Nije greh ni dva u jedan, nešto poput onoga na šta je srpski predsednik naleteo u Parizu.
Ima pokušaja, ima nacionalno svesnih pojedinaca koji razumeju naš problem. Tako se valjda i desio napad na četvoricu Hrvata u Pančevu. Šta traže Hrvati u Pančevu, pa još noću i to u društvu dvojice Srba. Ko su oni? Znači udruga sa domaćim izdajnicima? Tako su nas učili gosti sa Milomirove i Žeksove televizije.
Koprca se i Miloševićev kadar, neće oni da zaostaju. Onaj što beše dilber od pevaljki, dok je gazdovao na RTS, prošlog vikenda je dve naslovne strane šiljio na Novom Pazaru. Valjda da pribavi značaj nekoj lokalnoj budali, da je pretvori u lidera islamista. Onda mu je sugerisano da o’ladi, jer gazda ide u Mostar. Biće prilike za „odbranu“ Sandžaka.
Otkako smo Kurtiju prepustili Kosovo, Albanci nam više nisu zanimljivi. „Ne dam Gazivode“, pucnjava u Banjskoj i slične stvari sada su aut. Aljbin je bezmalo partner, potraga za „protivnicima svega što je srpsko“ malo se pomerila severnije. U drugu pokrajinu, a tamo, potencijala kol’ko hoćeš.
Ne, ne mislim na Vučevića, ni ove milenijumovce, oni su jače patriote. Obećava onaj profesor sa lijepim prezimenom – Gruhonjić. Međutim, profa neće da se uklopi u projekat, umesto da prizna, da kaže da nas mrzi, da ima zadatak da nas buška, da je produžena ruka „toga i toga“, on se opire.
Priznaj, profesore, budi nam neprijatelj, u zlato ćemo te okovati. Sad si nam potrebniji nego ikad, ne muči nas ako Boga znaš. Tebe i Vođa prati. Šta hoćeš, da prođeš kao teča. Neće moći, sitna si ti riba, Jugoslovenu jedan.
Izvestan potencijal su pokazali onaj doktor, anesteziolog i poslanica vojvođanske skupštine koji su pretučeni u centru Kaća. Posle se ispostavilo da su oni samo protiv SNS bande, a ne i protivnici Srbije i srpstva.
Kriza kadrova – danas je teže napraviti dobrog državnog neprijatelja nego nuklearnog fizičara. I ona uzbnjivačica, što joj je zapaljena vikendica u Sremskoj Kamenici, samo se bori protiv korupcije i pljačke u EPS. Ne dobacuje do lidera, nema širinu, ako me razumete.
Mora tu da ima i nacionalne note, pa zagranične veze, da bi neko bio instaliran na tako važnu poziciju.
Mada, ako bi se neki tužilac dosetio pa da u jednoj prijavi obuhvati islamiste iz Pazara, profesora iz Novog Sada, ove pretučene u Kaću, uzbunjivačicu iz EPS-a, pa Hrvate napadnute u Pančevu i onog beogradskog gej momka što je maltretiran od policije, to već liči na organizaciju.
Tu se može dodati i opozicija koja svakog dana maltretira gospođicu Brnabić predlozima za poštene izbore i eto ga – bingo. Potreban je samo lider mreže, za šta će se pobrinuti Udba. Kad se dobro isplanira, ima nade za Srbiju.
Ako budemo strpljivi i dobri, jednog dana svi ćemo biti neprijatelji. Baš pravi, onako po meri, sami – sebi. Onda ćemo se obračunati do poslednjeg.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare