0
Gledao sam gotovo sve priloge i izveštaje o ručku vrha Srpske crkve kod predsednika Vučića, no ne videh da su jeli geršlu. Za taj sirotinjski ručak, glavni meni ‘44. čuli su samo oni najstariji među nama. I sportisti kažu da je zdrava, zdrava. Epski zabrinut predsednik sekularne države nama gata geršlu, ali ne gleda pritom u dno šoljice sa cikorijom koja se 1944. pila umesto kafe, nego u besprekorno izglancane kristalne čaše za birana vina. "Biće teško kao 1944.", reče i ostavi nas da tumačimo šta je hteo da kaže. Što nas podseća na ‘44. a ne na ‘90 i neku? Istina, i te 1944. gruvalo je po Srbiji sa svih strana, možda je na to mislio. Rusi su nas od nacista oslobađali, a dični saveznici bombardovali. Odmah zatim, jelo se na tačkice, a crnoberzijancima davala kućna srebrenina za par jaja i komad slanine.
Ja, recimo, hoću naivno da verujem da se Vučić malo postideo pa mu nije bilo zgodno da pravi analogiju sa bedom i jadom 90-ih, otimanjem za hleb i sirotinjsku čorbu koju smo i zbog njega i njemu sličnih kusali, na kraju srećni što smo sačuvali makar glave na ramenima. Uostalom, ne priliči krotitelju ekonomskog tigra da lamentira nad praznim rafovima i pijačnim tezgama punim trešanja za 700 dinara po kilogramu.
Ipak, ne bih ovde o Vučićevim lažnim mamcima koje, grozničavo prateći rejting, svaki dan šalje što svom biračkom telu, što oponentima, što stranim diplomatama. Nešto drugo mi je zanimljivije.
Šta je Vučić zapravo tražio od prvosveštenika SPC? Podršku za uvođenje sankcija Rusiji ili alibi za neuvođenje? Da li je sa sastanka otišao prepadnut činjenicom da su vladike ogromnom većinom odbile svaku pomisao na to da bi Srbija mogla da uvede sankcije Rusiji ili osokoljen i podržan u ličnom uverenju da smo uz takvu Crkvu kadri da izdržimo sve? I novu izolaciju i sve što sa njom ide.
I tako. Deluje da je Vučić spreman da priča sa svima o sudbinskim pitanjima građana i države. I sa belosvetskim moćnicima, i sa tatom i sa bratom, i sa Crkvom, samo ne sa narodnim predstavnicima u Skupštini Srbije. A tamo bi morala da bude adresa za promišljanje državne politike, tamo bi morali da se čuju argumenti, i oni razumni ili oni potpuno neutemeljeni.
A Vučić od parlamenta i demokratske javnosti, od prilike da se jasno čuje ko se za šta zalaže i ko se čemu opire, beži kao đavo od krsta. Makar on odlično zna da su sankcije Rusiji samo
jedno od „biti ili ne biti“ za ovakvu vlast Srbije.
Evropski parlamentarci u svojim dokumentima uz odnos prema ratu u Ukrajini, pominju i Savamalu, Jovanjicu, Krušik, odnos prema medijima i opoziciji, izbornim uslovima, korupciji i državnim vezama sa najokorelijim kriminalcima…
O tome sa vladikama i patrijarhom predsednik nije razgovarao. Od proklamovanog jedinstva crkve i države, jedinstveni su i solidarni samo u tihovanju, ama o svakom pitanju koje istinski tišti narod i državu.
Ana Đurić Konstrakta je pre nego što je otišla da nas predstavlja na „Evroviziji“, patrijarhu Porfiriju poklonila lavor. Simbolično. Predsednik i patrijarh sad mogu zajedno prati ruke.
Glasanje je bilo 3. aprila, zar ne? I Pontije Pilat je pustio narod da izglasa. Nemojte se, onda, čuditi predsednikovim najavama raspeća. To nam je ta 1944.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
