7
Pre dvadesetak dana naša pravna država je oterala u zatvor jednog uličnog svirača. Frulaš Josip Komljenović odbio je da plati kaznu od 10.000 dinara i odradio je desetodnevnim „izletom“ u Padinjaku. Sad će, po svoj prilici na sličan način, svoju kaznu, ali sa znatno produženim višemesečnim boravkom u skladu sa desetostruko većom kaznom, morati da odradi i Miroslav Simić iz Blaca.
Njega je, kako piše list „Danas“, Prekršajni sud u Prokuplju kaznio sa 100.000 dinara, jer je 21. maja, vozeći bicikl po seoskom drumu u Krivaji, odbio da uradi alko – test kada ga je policija zaustavila. Jeste veseli Miroslav bio pod dejstvom nekoliko piva, što je i sam priznao, ali niti je šta napravio, niti koga ugrozio, osim što nije hteo da „duva“ u policijski „dreger“. A kud se uputio „prestupnik“ kada ga je revnosna saobraćajna policija „savatala“? Pošao je da traži poštara ne bi li podigao socijalnu pomoć koja iznosi 7.000 dinara. Simić je dakle socijalni slučaj, živi od privremenih i povremenih poslova, što je pravedni sud uzeo u obzir pa umesto da mu odrapi maksimalnu kaznu za ovu vrstu prekršaja od 120.000 dinara, istu velikodušno smanjio na 100.000. Te pare, pretpostavljamo da Simić nije video ni na televiziji, a kamo li nekad imao u svojim šupljim džepovima.
Sve je ovde po pravdi i propisima: Miroslav je, makar i na biciklu i prašnjavoj seoskoj džadi, bio učesnik u saobraćaju, policija ga je, radeći savesno svoj posao zaustavila, on je odbio alkometar, došlo se do suda, sudija presudio po članu zakona koji predviđa kaznu od hiljadu evra za učinjeni prekršaj. I šta tu ima da se piše ili patetiše nad sudbinom nekog siromaška – zakon jednako važi za svakoga, pa i za njega.
Važi, onu stvar, što bi prost narod rekao! Da ne ponavljamo oveštale priče o „viđenim“, „zaslužnim“, „uglednim“, „opasnim“ koji su uhvaćeni za volanom alkoholisani, pa, ili su im se progledalo kroz prste, ili njihovi promili blede na prijavi u fioci nekog načelnika ( bilo je toga kod onog smenjenog načelnika Uprave saobraćajne policije za jednu lepu knjigu, zbog čega je uslovno osuđen) ili ako dođe do sudije on nađe adekvatnu fasciklu za zastarevanje. Čak postoji i opcija diskrecionog prava da nadležni šef policije neke prekršaje oprosti.
Ovde ćemo o nečem drugom.
Ko su policajci koji su na Miroslavu Simiću našli da se drže zakona kao pijani plota, umesto da ga upozore, opomenu i puste na miru da odgura svoje biciklo – čak i da mu na neki način pomognu? Ako baš nije bio u stanju da vozi, mogli su ga i prevesti do Blaca, ne bi im šapka sa glave pala, niti bi im neko to uzeo za zlo.
Ako su već oni bili strogo dosledni, ko je sudija i kako se taj čovek osećao dok je diktirao daktilografkinji presudu Miroslavu Simiću kojom ga globi sa 100.000 dinara, znajući da to radi socijalnom slučaju kome je država, inače „balkanski ekonomski tigar“, odredila socijalu u vrednosti dva boksa srednje skupih cigareta?
Ima li sudija diskreciono pravo da „progleda kroz prste“ čoveku praznih šaka, praznog doma, bez familije i bez stalnog posla, pa da ga kazni, recimo, uslovno?
Nemoguće da prokupački sudija ne zna ili da čak nije bio i svedok sumnjivih pa i sramnih presuda, gde počinioci krivičnih dela dobijaju uslovne kazne i šetkaju okolo, kad je Miroslava iz teške bede terao u apsolutnu? Je li mogao da zamisli izraz lica tog čoveka koji preživljava od 60 evra državne milostinje i neke povremene nadnice, kad je video da sad duguje državi 100.000 dinara?
Teram li ja ovo sudiju da krši zakon? Ne, molim ga da, bar ubuduće, bude čovek i kad stigne žalba od advokata, kome eto nije bio problem da ga besplatno uzme u zaštitu, preinači kaznu. Zar ljudskost nije, ili bi, barem, trebala biti iznad prava i zakonskih paragrafa?
Inače, baš me zanima kako će od tog siromaha isterati pare ili će mu ih konvertovati u zatvorsku kaznu, pa će tri meseca o državnom kruvu i ruvu boraviti nekoj ćuzi? Ispada da će još i dodatno koštati državu. Ili će mu blokirati onih 7.000 dinara koje su mu dodelili dok se ne naplate? Da mu neće poslati izvršitelje koji će mu zapleniti i prodati razdrndani bicikl? Na desetine pitanja se otvara u slučaju nesrećnog Miroslava nad kojim je trijumfovala pravna država. Da li je? Ili je, bizarnom presudom demonstrirala iživljavanje nad sirotinjom, istovremeno ponižavajući i samu sebe?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
