Ne bih da uznemiravam javnost, ali pošto su to već uradili mnogo pozvaniji, kvalifikovaniji i upućeniji od mene, moram i ja da pritvrdim: sledi katastrofa.
Ne, neće Putin i Bajden ispritiskati onu čuvenu „crvenu dugmad“, ne leti ni ogromni asteroid prema planeti, nije ni Ceca Ražnatović podnela ostavku na funkciju srpske majke, ali se pominje jedna druga ostavka sa posledicama biblijskih razmera, dakle armagedonskog tipa. Sedite, uzmite šećer i vodu i probajte da informaciju primite sa što manje traumatičnih posledica.
Dakle, postoji mogućnost da Aleksandar Vučić podnese ostavku! Otkud to? Šta bi? Kakva je to neslana šala? Je li moguće? Moguće, rekao Dragan J. Vučićević zvani Vučko, a potvrdio Vladimir Đukanović zvani Đuka, dakle dva najpouzdanija izvora i pritoke srpske političke mutne Morave, a vest glasi:
Urednik i vlasnik „Informera“ Dragan J. Vučićević rekao je u petak da, po informacijama koje ima od saradnika predsednika Srbije i Srpske napredne stranke ,Aleksandar Vučić planira da podnese ostavku kako bi „nekom drugom“ prepustio da uvede sankcije Rusiji i prizna nezavisnost Kosova.
Ostavka Vučića bi, kako kaže, došla u situaciji kada bi pritisci na Srbiju bili toliki da država ne može da ih izdrži. Ubrzo se javio i Vladimir Đukanović koji je, između ostalog, izneo tezu da Vučića na taj potez tera „skandalozno ponašanje tzv. elite i uticajnih ljudi u Srbiji koji ne žele Srbiju kao neutralnu državu. Puna ih je i SNS“. Znači izdajnici, plus mangupi iz sopstvenih redova, „država u problemu“ i šta onda ostaje Vučiću osim da na vrhu fijoke drži ostavku i uvežbava potpis, na kraju cvrljne i prepusti nas zlehudoj sudbini. Sreća, pa je u Deviću dobio vuneni prsluk i vunene čarape, nadam se da su u paketu išle i vunene gaće.
E, sada kada neko maliciozan, pokvaren i sa oreolom tajkunskog novinara, poput mene, protolkuje ove strašne vesti on vidi sledeće. Radi se o pravljenju alibija za Vučićev poslovični kukavičluk kad dođe ono stani-pani. Šibicario sam, obećavao okolo, propustio da uradim sve što se moglo propustiti, izgubio se u opštem galimatijasu, kormilo broda landara nezavisno od mojih ruku, doveo sam vas u nemoguću poziciju i pošto za ovo što sledi ne sleduju lovorike nego glogov venac, neka neko drugi poturi glavu. Pa ćemo, umesto da kažemo „ne smem i nisam u stanju“, reći da „država to ne može da izdrži“.
Nije bez značaja ni to što je vest o ostavci došla posle upadiljivo prećutanog sastanka Vučića sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije tokom njegove posete Beogradu 13. i 14. oktobra. Da o tom sastanku nije izvestilo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, ne bismo ni znali da ga je bilo. A na sastanku su „razmotrena pitanja bilateralne saradnje, sa akcentom na jačanju rusko-srpskog strateškog partnerstva u uslovima rastuće globalne krize“.
Šta sad reći „zapadnim prijateljima“? Hajmo i mi jedno „strateško partnerstvo“, a naknadno ću vam, u nekom obraćanju na Pinku, objasniti kako funkcionišu ta dvostruka „strateška partnerstva“ sa, maltene, zaraćenim stranama. Vučićeva verzija Hegelove dijalektike suprotnosti.
O tome se radi, neće taj podneti ostavku. Obaveze koje je sam preuzeo delegiraće, što Vladi, što Skupštini, što narodu kroz neki „fejk“ referendum, a ako nešto od toga bude morao i sam da obavi, naći će način da nam objasni kako je opet u pitanju bila država i naš opstanak. Potpisaće sve, sem ostavke.
Zato Vučićević i Đuka nemaju razloga da se toga boje. Nas ostale treba da je strah.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare