Izgleda da smo u vreme pandemije i u seksu prepušteni sami sebi. Jedan svetski proizvođač seks-pomagala i igračaka objavio je da mu je dramatično porasla prodaja, a samo u Italiji taj skok je veći od 60 odsto. Drugi planetarni lanac prodaje proizvoda "seks" asortimana hvali se da mu je prodaja skočila 225 odsto, posao cveta i ostalima iz ove branše, pa ispada da će ekonomski preživeti samo proizvođači vibratora i dildoa, a u pameti ostati samo oni koji ih obilato koriste.
Ima onaj vic u kome sin raportira ocu o ocenama u školi, a ono katastrofa do katastrofe. Srpski – jedan, matematika – jedan, fizika – jedan, istorija – jedan.., samo iz muzičkog petica. A očajni otac će: „Crni sine, sve jedinica do jedinice, a tebi je do pevanja!“. Tako mu nekako, na prvi pogled, dođe i sa ovim seks trendom u doba korone. Strašna bolest, karantini, izolacije, hiljade mrtvih, a žene se dohvatile vibratora, muškarci pornića, pa udri. Ako ne pocrkamo od korone, ima svima da nam se posuše kičme, lica ospu bubuljicama, izvrtaćemo se u epileptičnim napadima, ludeti, gušiti u astmi ili šta se sve već ne pripisuje tom „sportu“ u četiri zida. Pa vi dižite ruku na sebe.
Masturbacija je kroz ljudsku istoriju stigmatizovana, naročito u periodima velike crkvene dominacije i repovi tih predrasudase vuku i do našeg doba apsolutne seksualne oslobođenosti koja, istina zna da ispostavi visoku cenu. AIDS je jedan od novijih nus produkata te razuzdanosti ( nekad je to bio sifilis), ali i tu vas u zasedi čekaju ljubitelji masturbiranja sa neoborivim argumentom: možda mi se sparuši kičma, ali barem neću fasovati sidu ili, sada, koronu.
S druge strane, vest o jagmi za seksualnim pomagalima mora da je sablaznila dežurne čuvare savesti i ćudoređa koji dižu moralnu paniku puni prezira za posrnulu braću i sestre, koji su se odali rukobludu umesto da se u nevinosti celibata usrdno mole za spas ljudskog roda. Ne biva. Izolacija, redukcija međuljudskih – u ovom slučaju muško-ženskih – kontakata, plus bračna monotonija i opšta psihoza očigledno je učinila da se i u toj najintimnijoj sferi ljudi okrenu sami sebi.
Seks na distanci nije moguć, osim ako ona stvar nije duža od distance, ali sumnjam da negde ima neka od dva metra. Prijateljice noći su još jedna kolateralna šteta vanrednog stanja i policijske satnice, pa se ni na njih ne može računati. Stalni partneri, onako isprskani asepsolom i alkoholom, baš i nisu u domenu erotske čežnje pa se većina ljudi, u iznudici, krišom igra pišom.
Nisu oni problematični, naš problem je što se baš ovde otelotvorio onaj Dalijev Veliki Masturbator, jedino što se od njega industrija seksualnih pomagala neće ovajditi. On u te svrhe koristi mikrofone, a samozadovaljava se naočigled i na užas cele nacije, eva ga u blaženom petingu i u trenutku dok nastaje ovaj tekst. U odnosu na njega neka nimfomanka koja u tišini svoje sobe haba plastiku vibratoru može odmah u svetice, a onaj koji ne može da zaspi bez „švedskih akcionih“ ima tek blagi oblik zavisnosti.
Nego da se vratimo belosvetskoj masturbatorskoj praksi i zaključimo priču. Ljudi su shvatili da je sada, a bogami i ranije, jedini bezbedan seks onaj sa samim sobom, drže se devize – bolje vibrator nego respirator i tu im se ništa ne može zameriti.
U tom smislu, ukoliko se do sada nisu dosetili, predlažem proizvođačima seksualnih pomagala da neku sledeću seriju vibratora ili nekih drugih plastičnih usrećitelja ženskog roda nazovu – COVID 19. Odgovara i imenom i gabaritom.
Pratite nas i na društvenim mrežama: