4
"Šešir moj, šešir moj nakoso, nosio bih al’ mi ne da moj pos'o", veli narodna pesma nekog sirotana, koji nikada nije postao ministar, baš zbog ovakvog stava. Sa druge strane, Branislav Nedimović nije osetio da mu diplomatski protokol ne dozvoljava da oblači šta stigne, pa je dogurao, ne samo do ministra, nego i do potpredsednika Vlade. Zato je premijera susedne zemlje Zdravka Krivokapića, dočekao, ni manje, ni više, nego u - farmerkama.
Način na koji je Nedimović dočekao Krivokapića, u izlizanim farmerkama, ne znači da je poseta prvog čoveka Vlade Crne Gore drugorazredni događaj, već da smo mi drugorazredna država. Ministru poljoprivrede samo je falila kožna jakna i cigareta za uvetom, kako bi dojam bio kompletan i kako bi svoju funkciju sveo na ono što ona zaista jeste, sudeći po kadru koji je obavlja. Uključujući ideju da Krivokapića ne dočeka, po funkciji ravna mu, Ana Brnabić, ovo je vrhunac naprednjačkog diplomatskog dometa.
Apsolutna nesposobnost u diplomatiji i poimanje iste kao razgovor uz kazan dok se peče „tomovača“, ogledala se, od prvog dana, u vici i dreci nakon svakog sastanka ove vrste i pokušaju da se pred nacijom svi porazi predstave kao pobede. Predsednik & Co. su tu izostavili da u agendu uključe logiku i ispitaju opravdanost glumljenja žrtve, znajući da se vaskolika raja ni za trenutak neće zapitati – kako smo u isto vreme i pobednici i žrtve?
Tako je naš predsednik u Briselu spavao na podu, u Njujorku ništa nije jeo osim malo hleba i vode, potom u Briselu nije spavao celu noć… Za to vreme naši ambasadori su oblačili narodne nošnje, umal se nisu zadavili leptir-mašnama, a uz sve to smo, kao tekovinu 21. veka, u diplomatiju uveli termine – sikter, kreteni, bando. Ni to nije bilo dovoljno, pa smo slušali priče o ispijanju vina, velikim prijateljstvima sa svetskim liderima, detonacijama, sasipanjima istine u lice… Ukoliko ovaj pasus još jednom pročitate i pored njega stavite reč – diplomatija, usaglasićete se da nešto ne štima? Kao ni nošenje farmerki u diplomatskoj poseti.
Sve ovo bilo je posledica velikih diplomatskih pobeda naših zvaničnika, u koje ni oni sami nisu verovali, a čiji je rezultat, uz nedostatak diplomatskog umeća, bio i više nego predvidiv. Diplomatija nije ni psovanje, ni pretnja, ni molba, ni vika, ni dreka, ni ponižavanje. Ona je, u modernom svetu, sposobnost izvlačenja maksimuma iz položaja u kojem se nalazite, koristeći uslove koje sebi stvorite. Sve ostalo je pijačna trgovina, uličarski rečnik i nošenje farmerki.
No, nije Nedimović ovakvim gestom pokazao da ne poštuje Krivokapića, on je pokazao da ne poštuje ni počasnu gardu, a još manje srpsku zastavu. Istu onu koju su njegovi partijski drugari, simpatizeri i pristalice gazili posle mitinga, a kojoj je predsednik države dao praznik.
Zvuči suludo?
Nije, ništa u Srbiji nije suludo, sve je onako kako bi trebalo da bude. Narod kojem Nedimović dogura do potpredsednika Vlade ni ne zna da postoje protokoli, ne dobacuje do toga šta je diplomatija, niti se uopšte čudi načinu na koji je gospodin bio odeven. Taj narod nakrivi kapu nakoso, kao u pesmi sa početka i veruje da je taj detalj jedna velika pobeda. Diplomatska pobeda. Krivo – kapića.
BONUS VIDEO: Krivokapić pokazao kako izgleda poštovanje novinara
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare