Aleksandar Vučić i dalje ne učestvuje u predizbornoj kampanji, iako je kandidat za predsednika. Kako je govorio pre desetak dana, „nema vremena za kampanju, mora da se bavi državom“. Ukrajina je, Rusija je, drama je, nema graška, ima previše graška, truli grašak, grašak bolje da stoji u frižideru… Od sveg posla, sinoć je ipak mogao kod Ognjena Amidžića da igra lopte i da priča o svojim sukobljenim osećanjima. Nema vremena samo za TV duele sa političkim protivnicima, predstavljanje programa, odgovore na pitanja o političkoj budućnosti Srbije i slične stvari. Čini se da bi radio sve, sem onoga što je njegov posao.
Kad sam sa 19 godina spremala ispite, a krene lepo vreme, osećala sam se slično. Pogledam knjigu i sve bih radila samo da ne moram da učim – daj da pravim veliko spremanje, vreme je i za krečenje, mogla bih da ošišam ovu živu ogradu ispod prozora… Ali nisam, učila sam. Bila sam studentkinja i moj posao je bio da učim. A čovek mora da uradi svoj posao.
Aleksandar Vučić izgleda da to nikad nije naučio. Deset godina ga gledamo kako čini sve da ne bi radio svoj posao, ali i kako bi ga zadržao – iako očigledno neće da ga radi. Kad je bio prvi potpredsednik Vlade ponašao se kao premijer, kad je postao premijer ponašao se kao gazda, a kad je izglasan za predsednika ophodio se kao vođa bande iz školskog dvorišta. Svaki put kad treba da donese odluku koja mu je u opisu posla, on to doživljava kao napad na sopstveno dostojanstvo. Dešavalo se da neki njegov čovek uradi nešto kriminalno što bi on trebalo da osudi, ili da treba da se postavi prema određenom međunarodnom dogovoru, da uvaži sasvim logičan zahtev desetina hiljada građana svoje zemlje, odgovori na pitanja novinara ili da izađe na TV duel… Šta god da je njegov posao od njega zahtevao, reakcija Aleksandra Vučića bi uglavnom bila ista – eskivaža i/ili ljutnja. Ima preča posla od svog posla.
Predizborna kampanja treba da bude naporna za političare. To je proba za državnički posao. Ko nije u stanju da „preživi“ najobičniju kampanju, neće moći da iznese državnu krizu bilo koje vrste. Ko ne može da nametne svoje viđenje stvari u kampanji, sigurno to neće moći da uradi sutra ni za državu. Politika jeste stvar interesa, a na izborima biramo ko će na najbolji i najefikasniji način da zastupa naše interese. Zato je ona važan deo posla političara i njihova obaveza.
Tokom ove kampanje, Aleksandar Vučić nam je poručio da će radije igrati lopte u šou programu ili pričati sa Milomirom Marićem o svojim emocijama nego raditi svoj posao – izaći na TV duel sa, na primer, Zdravkom Ponošem.
Takođe, verovatno prvi put od kad je na vlasti Vučić je u kampanji izjavio da je ubeđen u svoju pobedu i govorio o ogromnim razlikama u procentima između njega i opozicije. Tokom ranijih kampanja, a bilo ih je hvala bogu mnogo, uvek je ponizno poručivao biračima da je rezultat neizvestan.
Činjenica da SNS ove godine nema pravu izbornu kampanju dodatno govori ili o uverenosti, ili o rastrojstvu u tom sistemu. Pored svih spotova i čuda, nisu u pravoj izbornoj kampanji, samo su u propagandi. „Dela govore“ poručuje biračima – znamo se, šta ima više da vam se prodajemo… Istina je drugačija. Mi ne znamo u kom je stanju Aleksandar Vučić danas. To nije isti čovek od pre 5 godina, čak ni za one koji su pre 5 godina glasali za njega puna srca.
Dovoljno je uporediti bilo koji njegov snimak od ranije sa njegovim skorijim nastupima. Njegov govor tela bio je kontrolisaniji i staloženiji, oko njega je bilo više ljudi i gledali su ga drugačije. U svojim govorima je svakim gestom odavao utisak vođe koji sve oko sebe drži pod kontrolom. Demokratski orijentisanim građanima se to nije dopadalo, s razlogom, ali to je
bio njegov nastup tada.
Danas, Vučić previše kuka i deluje kao čovek kog najbliži saradnici jedva stabilizuju, kako ne bi imao ko zna kakve ispade. Pokreti i rečenice su mu često nepovezane, a tolerancija na svaku neprijatnost je minimalna… Ranije je imao skockanu priču bar za svoje birače, koju je predstavljao kao „Budućnost Srbije“. Danas samo nevešto izbegava da pruži odgovore o porastu cena, odnosu prema Rusiji, stanju u EPS-u, kriminalnim grupama koje su podivljale…
Ljudi tu promenu osećaju. Ako odete na pijacu ili uđete u taksi čućete „ne mogu da ga gledam, ne znam kako, ali osećam da će da pukne kao zvečka“. A ovo je Srbija, nekad je važnije šta kažu taksisti i ljudi na pijaci nego grafikoni.
Zato… Vidimo se mi 3. aprila na biralištima. Ja ću čuvati kutije, jer će mi to biti posao. Nadam se da ćete vi uraditi svoj i glasati. Ludo je vreme. Glas glavu čuva.
****
BONUS VIDEO: Boško Obradović isprozivao Dačića i Vulina: Lažni levičari
****
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar