Da li je Srbija išta naučila od jučerašnjih izbora u Crnoj Gori? Imalo bi se šta prepisati od braće Crnogoraca, samo da ne iskopiramo ono najgore – da trpimo koruptivni naprednjački režim tri decenije. Ima li gore kletve nego da nam razni Vučići, Vulini, Brnabići, Lončari, Stefanovići, pa Mali i Vesići... određuju sudbinu još dvadeset i kusur godina.
E, pa, „braćo Srbi“, ako to ne želite tražite izlaz iz tunela. Tražite svog Zdravka Krivokapića. Režim koji je zarobio državu ne može pobediti niko sličan vlastodršcima, niko ko je u politici godinama. Može samo čovek iz naroda koji ne razmišlja kao profesionalni političari, kome to nije parče hleba, koga vlast ne može da ucenjuje i potkupi. Neko srčan i iskren, a ne kalkulant.
Nema opozicija važnijeg zadatka od toga da nađe autoritet koji će da ih vodi, čoveka kome se veruje. Iza koga će da stanu, baš kao što su lideri stranaka u Crnoj Gori stali iza poštenog, obrazovanog i porodičnog Krivokapića. Iza pristojnog profesora mašinstva. Ima i u Srbiji takvih ljudi, koji će svoj obraz založiti za otadžbinu, treba ih animirati, treba im garantovati podršku.
Jermić, Đilas, Obradović, Lutovac i ostali moraju imati na pameti Đinđićevu odluku da svojevremeno Miloševiću ne izađe na crtu on kao lider DS, već da mu pošalje Koštunicu. I sada treba postupiti slično, a lične ambicije i sujete ostaviti po strani. U suprotnom i pomenuti opozicionari će nestati.
Pobednici crnogorskih izbora tvrde da će ispuniti predizborna obećanja. Socijalno odgovorna država, ekspertska vlada sa oročenim trajanjem, ispitivanje porekla imovine, suđenje kriminalcima i lustracija. To je ono što birači koji su u Crnoj Gori glasali za opoziciju očekuju. Posebno je važan deo koji se odnosi na lustraciju. Da je u Srbiji na vreme lustrirana ratnohuškačka koalicija, ona bi danas bila demokratski uređena zemlja.
Crnogorci su masovnim izlaskom očitali lekciju srpskim biračima. Ne računajući poslednje glasanje koje su mnogi bojkotovali Vučićev režim se održava zahvaljujući apatiji i apstinenciji mnogih koji su protiv ove vlasti. Paradoks je da to protivljenje ne završava u glasačkoj kutiji, već na društvenim mrežama i kafanama. Nema promene dok se ne zaokruži iza paravana.
Sledeća stavka je tehničke prirode, međutim mi je nismo savladali. Na ovim prostorima još važi pravilo da nije važno kako se glasa, već ko broji glasove. Uporedite junsko glasanje u Srbiji sa crnogorskim. Vučićevi naprednjaci su krali i na izborima na kojima su, takoreći, sami učestvovali. Crnogorci su glasove prebrojali tačno i prilično brzo.
Šta god ko mislio o Đukanoviću, njegova izjava da će rezultati izbora za DPS biti „zakon koji će bezuslovno poštovati“ doprinosi smirivanju strasti kojih je i te kako bilo. Zamislite da Vučićeva stranka izgubi većinu za jedan poslanički mandat, da li bi se on i njegovi pomirili sa rezultatima. Nikada, brojanje bi se ponavljalo dok SNS ne bi imao većinu.
Zato je Crna Gora, i ovakva kakva je, za korak ispred Srbije. Ocenite onda gde se mi nalazimo, a tek je prošlo osam godina „zlatnog doba“. Ima dovoljno vremena da se stvari vrate na svoje mesto – do proleća 2022. Konkurs za srpskog Krivokapića je otvoren.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare