Kad ih niko ništa ne pita, kad nemaju šta da nam kažu oni smisle nekakvu priču o zajedničkom prazniku. Dovoljan razlog da ih slikaju njihove udvoričke kamere, a šta će biti posle nema veze. Vučić i Dodik - vizionari i branitelji svega srpskog i pravoslavnog. Da parafraziram mudraca iz Lučana –  "Bolje nemamo, gore nećemo naći".

Odlučili, 15. septembar će biti Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Ne rekoše nam koliko će se dana slaviti, hoćemo li već od ove godine ili od sledeće, gde će biti glavna priredba, ko obezbeđuje sendviče i džebanu.

Ne rekoše nam ni hoće li se posle zajedničkog praznika živeti bolje, ni kako će taj dan srpskog jedinstva obeležavati Srbi u drugim delovima Balkana, pa i cele planete. Hoće li tada smeti da izostanu s posla, hoće li moći da ističu svoju zastavu u Hrvatskoj, Mađarskoj. U Crnoj Gori ili recimo u Prizrenu i Peći? Da im možda taj 15. septembar ne donese više štete nego koristi?

Hoće li Srbi u Austriji smeti da podsećaju domaćine na taj datum. Tog dana daleke 1918. probijen je Solunski front, što je ujedno označilo i kraj moćne bečke carevine. I sad bi taj svetli dan u srpskoj istoriji hteli da stave u svoju službu Vučić i Dodik. Da se ogrebu o junačku borbu srpske vojske potpomognutu Francuzima i ostalim saveznicima. Kao da su Mišić, Stepa i svi srpski junaci jurišali znajući da će Srbe danas voditi baš ova dva, pa malo je reći državnika.

I umesto da se taj dan obeležava kako dolikuje, sad se na to kalemi državni praznik srpskog jedinstva. Modernim jezikom rečeno, neko hoće da ukrade soluncima šou.

Ostvari li se ovaj naum, Srbi će od njega imati samo glavobolje. Dizaće se nepotrebne tenzije, padaće teške reči. Nešto slično u regionu gledamo prilikom obeležavanja praznika albanske zastave ili sada kada Orban markira mađarski prostor. Takve manifestacije jednostavno ne mogu bez vrele retorike. A biće da je baš to i cilj.

Inače, Srbi već imaju praznik koji ih spaja. Dan Svetog Save se obeležava svuda gde ima srpskog življa. I tu istinsku vrednost treba negovati. Čemu forsirati neki drugi datum koji, ako ćemo pošteno, pripada svim država pobednicama u Velikom ratu.

Sem toga, Srbi su izuzetno jedinstven narod, nema potrebe dodatno potencirati to jedinstvo. Gotovo da nema jedinstvenije nacije od naše. Mi smo trajno i nepovratno ujedinjeni u siromaštvu na čitavom balkanskom prostoru. U tom jedinstvu prednjače Republika Srpska i Srbija. Pogledajte kolike su plate i penzije, pogledajte koliko se ljudi iseljava iz ovih krajeva.

Neće ih zaustaviti taj izmišljeni Dan srpskog jedinstva. Kako se mudre vođe ne setiše da podele svim osnovcima besplatne udžbenike, kako ne smisliše neku zajedničku proizvodnju stolica – ima šume. Kako se ne setiše kakve fabrike za poljoprivredu. Što ne objaviše zajedničku borbu protiv korupcije koja razara i Beograd i u Banjaluku. Oguliše nas domaći lopovi i sumnjivi strani investitori. Ne, eto vam praznik pa se slikajte.

Znam, javiće se neka bolesna glava da kaže, evo izdajnika, smeta mu Srbija, smeta mu i Republika Srpska. Trice i kučine, ovako se zamajavaju Srbi s obe strane Drine, a nepotrebno
iritiraju komšije. Vaskrsnuće Stepa i Živojin, oslobodiće se Srbija.