U zgradu Tigrastog mačora stigao je Oktavijan - Oćo. Krznena bela pufna puna radosti i ljubavi ukotrljala se u moj život kao podrška. Ova polovina godine mi je pretužna i šokantna. Vesti o iznenadnim smrtima važnih ljudi za moj život su me poput Majk Tajsona nokautirale da jedva stojim na nogama. Hvala ovom štenetu što je tu da me natopi ljubavlju. Danas samo o njoj pišem. Tako mi je lakše - lekovito je.

Volim kako pričaju stanovnici Splita.

Napravila bih YT kanal na kome bi bajke čitali iz raznih zemalja regiona – da svako zavoli neki naglasak i način izgovaranja svima poznatih reči.

Volim kada na francuskom nešto šapuću uz akustičnu gitaru i sporovoznu ritam sekciju.

Volim celer i šargarepu, zajedno. Volim veganske poslastice.

A da se razumemo volim i parmezan i pršutu – nije da se na meni ne vidi.

Volim kada mi objašnjavaju astrološke aspekte, a ja ništa razumem, ali me zabavlja cela ta dramaturgija.

*

Volim što je Džoni posvetio pesmu Hedi Lamar.

Ona je bila jedna opasna ženska sa neverovatnom životnom pričom i vreme je da nove generacije spoznaju njenu biografiju.

Volim da proučavam pojam harizma i da čitam stihove Valerija.

Volim da pucketam ladoleže.

Volim da uradim prvo najteži posao u danu, ono što najviše ne volim i prema čemu imam otpor, često neobjašnjiv.

Volim što mi je Oktavijan došao u život kao beba štene, kao podrška jer posle prvih šest meseci ove godine jedva stojim na nogama od šokantnih loših vesti.

Ova bela pufna puna ljubavi je pravi drug u nevolji.

Ponovo se smejem i osećam radost života.

Zajedno smo jači.

*

Volim kada se sretnem sa dragim ljudima slučajno na ulici, pa imamo vremena da odemo na kafu. Volim slučajnosti.

Volim kada mi kažu – „kao da mi čitaš misli“.

Volim da posmatram ljude iza ogromnih naočara, a oni nisu svesni da ih neko gleda, pa se ponašaju neisfolirano.

Volim kad je toplo, uzdišem, ali volim.

Volim kako se jedna S oblači, ja tako nikad ne bih mogla, ali njoj baš stoji.

Volim skulpturu crnog bika na Dorćol Platzu..

Volim kada ulica miriše na šiše koje puše u kafićima.

Volim da čitam priče o samurajima.

Volim kada znam da mi neko dolazi u goste pa jurim naokolo da spremim posluženje po želji.

Volim da mislim o tome kako ću jednog dan otići u Zemlju izlazećeg sunca.

*

Volim jazz – naročito trube Duška Gojkovića i Majlsa Dejvisa.

Volim kada kosu zategnem u pundju, kada mi se mozak uozbilji i fokusiram se.

Volim ideju da ljubav voli da voli ljubav.

Danas ću misliti samo o tome šta volim i pobediti sve ono što ne volim.

Ne mogu da promenim neke stvari oko sebe, ne zavise od mene, ali način na koji sagledavam ovaj ponedeljak mogu.

*

Promeniću percepciju dana i posmatraću svoj život kroz stvari koje u njemu volim, a ne kroz mrzovolju, frustraciju i prljav grad.

Eto.

To je moj skroman plan za danas.

A šta vi volite?

Vanilu ili čokoladu? Koju pesmu ovih dana? Osećaj kad dođeš kući i presvučeš se u udobnost? Lipe po letnjem pljusku?

Nekog? Koga? Dovoljan je i inicijal.

Leto je tu – startuje za par sati, a čeka nas neizvesna jesen.

S toga sada je idealan trenutak da se stave roza naočare i pronađe čak i ludost u sebi da se bude i na mišiće pomalo bezbrižan jer – #winteriscoming.