Piše Luna Lu: Jedan maljčik i dve opatice

Podeli:
Luna Lu
Foto: Marko Krunić/Promo

Nedelja. Doputovah doma. Tišina prija posle sedmodnevne festivalske gungule na Paliću.

*

Pazi šta želiš možda ti se i ostvari – izreka je koja bi mogla da bude naravoučenije prethodnih sedam dana u mom čovečanstvu.

*

Tokom ove korona ere, koja mi se čini kao glič u matriksu – često sam se u izolaciji pitala kako filmski stvaraoci iz Evrope razmišljaju i o čemu snimaju filmove.

Silno sam želela da pogledam dobru selekciju raznih žanrova i da nađem neku utehu i da sklopim sliku koja će mi pomoći da smanjim osećaj konfuzije u biću.

Znate onaj osećaj kada vidite da niste sami u svom promišljanju nego se još nekom bore misli oko istih pitanja, tamo negde daleko od vas.

*

I kako to obično biva – jedan poziv menja sve.

Telefon je zazvonio i počastvovana sam da budem član žirija selekcije „Paralele i sudari“ na Festivalu evropskog filma Palić 2021.

Mojoj sreći nije bilo kraja posebno što sam od 2001. do 2015. godine pratila svako izdanje ovog festivala i potajno sam želela da festival doživim iz ugla nekog ko je u žiriju.

*

Kosmos mi je jednim potezom ispunio obe želje, a onda se zavalio u fotelju i ludo se zabavio posmatrajući kako ću se iskobeljati iz situacije u koju sam sebe uvalila.

Pretpostavljam da je i grickao kokice jer one tako dobro idu uz filmične peripetije.

*

U selekciji se našlo 12 filmova iz onog dela sveta koji se naziva Istočna Evropa.

A pored mene žiri su činili i Ana iz Slovenije i Dominik iz Poljske.

Pred nama je bio izazovan zadatak da pogledamo sve filmove u punom trajanju i da potom izaberemo najbolji.

Deluje jednostavno u teoriji, ali praksa je nešto sasvim drugo.

*

Na samoj večeri otvaranja festivala, nas troje smo imali vatreno krštenje u žanru filma katastrofe.

Nastala je takva tajfunska oluja – neverovatna kao da smo veoma blizu cunamija.

Trčali smo dok su nas naleti vetra i kiše vraćali nekoliko koraka unazad – kao da smo plesali tango sa pobesnelim nebom – korak napraviš unapred – priroda te vrati pet nazad.

Drveće je bukvalno padalo pred nama i razne stvari od bilborda do suncobrana su leteli tamo vamo.

Potpuno mokri, a zašto i to ne reći pomalo i uplašeni, stigli smo do hotela.

Adrenalin nas je pičio.

Pomislila sam kako nas je to iskustvo povezalo i da ćemo funkcionisati kao tim iz snova.

O, kako sam i naivna i plava.

*

Prvog radnog dana pred početak projekcija – sastali smo se da se malo bolje upoznamo da vidimo ko je ko.

*

Siže bi mogao biti – sa jedne strane – tu je Ana, filmska kritičarka. Urednica kultnog slovenačkog magazina o filmu „Ekran“ poznatog još iz doba SFRJ. Selektorka mnogih filmskih festivala u Ljubljani, devojka kojoj je stalna adresa bioskopska sala, radno mesto slovenačka kinoteka – potpuni posvećenik filmske umetnosti.

Sa druge strane je momak iz Poljske, Dominik. Bloger, influenser, potpuno posvećen svom instagram profilu i digitalnim platformama. Jako zainteresovan za VIP ručkove po salašima, kao i za partije i koncerte posle projekcije filmova. Predan prepodnevnim sportskim aktivnostima kao što su trčanje pored jezera i uživanju na bazenu uz dobro ohlađene lubenice. Uvek doteran i spreman za selfi.

Omiljeni motiv mu je pink flamingo.

*

I kao što možete pretpostaviti njih dvoje su sa dve različite planete, imaju potpuno dva različita pristupa, a o ukusima tek ne vredi ni raspravljati.

Već posle prvog dana bilo je kristalno jasno da će proces odlučivanja za nagradu biti težak jer njihove estetike su dijametralno različite.

Pas i mačka. Desno i levo. Stara škola i instagramska kultura.

*

Ali, snaga dobrog filma je upravo u tome što spaja naizgled nepomirljive razlike među gledaocima te smo odluku u foto finišu doneli jednoglasno.

Pretposlednji film koji smo videli nas je ujedinio potpuno neočekivano.

*

Film iz Hrvatske – Ivane Marinić Kragić – „Nun of your business“ nas je osvojio na keca.

Priča o ljubavi dve opatice, o veri i osvajanju individualnih sloboda je na tako originalan, duhovit i topao način donela razrešenje omanje agonije svih naših neslaganja.

Specijalno priznanje, takođe jednoglasno, otišlo je u Rusiju – mladom Vitali Akimovu koji je da bi preživeo bolnu stvarnost snimao svoju kompleksnu disfunkcionalnu porodicu u čiju je svakodnevicu uključeno mnogo loše vodke i napravio je iz očaja pravo malo remek delo -„Maljčik“.

*

I tako ova priča ima srećan kraj – umetnost je pobedila – o lošim filmovima može satima da se raspreda, a dobar te pogodi u pleksus i odmah znaš, ma iz kakvog miljea da dolaziš.

*

Sve u svemu, filmskim urednicima preporučujem da prikažu oba filma. Imaće odličnu žurku na projekciji i prisutni će mnogo voleti ova dva ostvarenja koja su potpuno u skladu sa modernim filmskim izrazom, a priča im je evergrin.

Ovo izdanje Festivala evropskog filma na Paliću – pamtiću po jednom hrabrom maljčiku i dve opatice, neodoljive.

*

I #BeSafe. Tema za guglanje po glavi je koji su filmovi na vas ostavili utisak ovih dana – idemo u susret avgustu – lista dobrih filmova je uvek dobrodošla – organizovati sopstveni filmski maraton je uvek odlična ideja posebno sada kada su putovanja postala dosta komplikovana.

Pišite – čitamo se!

Komentari

Vaš komentar