Minule sedmice bio praznik u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, dečaci nisu išli u školu niti su imali treninge, a Marina i Anis zaključili da sve što treba da urade za svoje biznise mogu i iz Beograda, tako da nam je opet bila “puna kuća”. Tugovala je jedino naša najmlađa unuka Dunja, jer je ona tih dana imala i školu i treninge, pa je dobro da smo se makar u subotu okupili u punom sastavu u obližnjoj pivnici “Bure piva”…

Plus moj drug Svetozar i njegov tata Ilija (inače, sestrić moje Mire), što smo, kako je i red, ovekovečili za porodične mreže i sve moguće telefone do kojih je stigla ova lepa slika. Da budem iskren, nisam imao nameru da bilo šta pišem o ovim događajima, sve dok nisam video da se svih desetoro smejemo u istom trenutku. Možda je, kao i obično, Sveta nešto izvalio, ali… toliko je sumornih ljudi i zabrinutih pogleda svuda oko nas, da se ponovo vratilo ono Đoletovo “ovde je osmeh događaj”…

* * *

Drugi i daleko važniji razlog za objavljivanje ove fotografije je jedna objava dr Vladimira Đurića, koga nisam odavno citirao, a onda su me baš u subotu zaista pogodile njegove reči da su “kad pođemo na put, nama, u stvari, potrebne samo četiri stvari: zdravlje, dobro raspoloženje, pasoš i novac”.

O zdravlju je suludo pričati, jer se nikome ne putuje kad je bolestan. Kad imate dobro raspoloženje onda je svaki tren prilika, sve je moguće i život je lep. Pasoš, ne u bukvalnom smislu, je mnogo potrebniji za prelaženje ličnih granica i proširivanje vidika, upoznavanje drugih i drukčijih ljudi, dok nam novac, ma koliko se neki mrštili na to, omogućava slobodu da sve bude baš onako kako mi volimo i da nas niko ne može da maltretira…

“Sve ostalo su trivijalnosti. I potpuno rešive stvari ukoliko imamo prethodne četiri”, kaže dr Đurić i dodaje: “Zanimljivo mi je kako su aposolutno iste stvari potrebne da bismo imali i dobar i ispunjen život. Što i ne čudi, jer je i to samo jedno obično Putovanje.”

Njegov je savet da se čuvamo, da se kad god je moguće zabavimo, da se nadahnjujemo novim iskustvima i da se širimo tako što ćemo sakupljati dragocene uspomene, jer “većeg bogatstva od njih jednostavno nema”.

* * *

Japanska poslovica kaže da “sreća dolazi u kuću gde se čuje smeh”. Meni sasvim dovoljno…