Piše Ivan Mrđen: Srbijo, ime ti je Olga

Da počnemo od kraja, baš kao što su se prekjuče, posle pobede nad Despinom Papamičel, oko Olge okupili razdragani navijači sa srpskim zastavama, tako su i juče svi bržebolje pobegli od nje. To je ona loša navika da kad naši sportisti i ekipe pobeđuju svi viču „idemo“, „nama niko ništa ne može“, „jači smo od sudbine“... A kad kola krenu nizbrdo, nema više tog mi, krivi su samo oni!A kad nam ide, samo nebo je granica, nešto poput nestvarnog niza od devet uzastopnih gemova, koje je Olga osvojila protiv već pomenute Grkinje. A kad ne ide, onda je to neverovatan niz od devet uzastopce izgubljenih gemova, svih šest u drugom i prva tri u trećem setu. Izgleda da je baš morala da bude ista brojka, jer u zemlji Srbiji već duže vreme važi ista mera i za sjaj i za očaj.Ima neke simbolike i u prvom setu ovog meča, za koji će mnogi reći da ga treba što pre zaboraviti. Meč, a ne prvih četvrdesetak minuta igre koja je sadržavala sve ono zbog čega se rado busamo u grudi. Talenat, šarm, upornost, doslednost, lucidnost... obično pokazujemo na početku, ne samo sportskih nadmetanja. Pre nego što se pokaže da je sve to kratkog daha, da nemamo snage da neke stvari i poslove dovedemo do kraja, pa se šarm pretvori u psovku, a uporni ostajemo samo u ponavljanju istih grešaka...Od kojih je možda najveća u neprestanom i neopravdanom potcenjivanju protivnika. Krhka i na prvi pogled slabašna Klara servirala je jače i brže, vraćala preciznije i raznovrsnije, stizala sve što je moglo da se stigne, suprotno od svih naših uvreženih predstava o snazi i moći. Mi protivnika počnemo da poštujemo tek onda kad nam se obiju o glavu predrasude o njima,U sve to se uklapa i utisak da je i Olgin najveći problem u višku očekivanja, sa čime je već godinama ispraćamo na (sve manje važne) turnire. Preveliki teret na njena nejaka pleća natovarili su poznato prezime, velika ulaganja u sve u svemu skromnu karijeru i medijska pažnja, kakva se obično nađe tamo gde ima popularnih ličnosti i dosta para. Taj projekat je već odavno trebalo da donese ne samo znatno bolje rezultate, nego i da doprinese obnovi ovdašnjeg ženskog tenisa, praktično zamrlog posle Jelene Janković i Ane Ivanović.I na kraju, ništa manje nije važna ni činjenica da je u isto vreme na susednom terenu 20-godišnja Selena Janićijević, inače 185. na svetskoj listi, uspela da pobedi još jednu „kosturašicu“, Britanku Džodi Baridž (128/23) u tri seta (6:3; 1:6; 6:2). Problem je samo što ona igra za Francusku!