Bilo je više nego prijatno prekjuče u Vukovoj zadužbini, gde je Izdavačka kuća “Prometej” iz Novog Sada (čitaj: gospodin Zoran Kolundžija) predstavila novu knjigu mog prijatelja Milana Miodragova Pajevića, pomalo intrigantnog naslova “Tamo je trebalo da te rodim”.
Posle lepih reči dvojice književnika, Gojka Božovića i Muharema Bazdulja, o ovim “porodičnim i drugim pričama” i besede profesora dr Petra Đukića o Milanu kao zemljaku (iste im životne staze Arilje, Užice, Beograd), još nekoliko nas prisutnih ispričalo je ponešto o autoru, kao inženjeru koji konstruiše sjajne rečenice.
Ali i o osnovnoj dilemi njegove knjige, prisutnoj u mnogim našim porodicama, naročito tokom poslednje tri decenije – da li je život ovde ili tamo, otići ili ostati…
Pajevićevo životno iskustvo i lična geografija (Irak, Ukrajina, Rusija, Švedska, Amerika…) omogućili su mu da svoje priče ispriča nekim gotovo mladalačkim stilom, sveže, moderno i nenametljivo. Da nema neumitnog podatka iz kratke biografije na kraju knjige čitalac bi teško zaključio da je reč o sedamdesetogodišnjaku.
Sedamdeset i koju godinicu više imaće moj prijatelj Ivica Stevanović, kad postanu punoletne njegove ćerke Lenka i Jelena, koje su juče proslavile tek treći rođendan. Možda će mu u narednom periodu od neke koristi biti citat iz Pajevićeve priče “Moja A.”, kad ćerka kaže svom ocu: “Tata, ti si mi rekao tri stvari u momentima kad nisam znala šta i kako dalje. Rekao si mi prvi put: ‘Snađi se’, onda ‘Pa, plivaj’. I na kraju: ‘Opusti se i uživaj’!”
Nikad nije kasno, zar ne?! Što bi rek’o moj ispisnik, gradska urbana (i matičarska) legenda Radivoj Mrđa: “Ako ti je teško u tvojim godinama, pomisli kako je tek Čarlsu Filipu Arturu Džordžu, koji je morao da počne da radi u sedamdesetčetvrtoj!”
****
BONUS VIDEO: Jelena Mihajlović – majka iz Pećinaca o teroru lokalnog SNS moćnika
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
