Zaista ne spadam u mrzovoljne tipove koji čim im nešto nije po volji odmah oplete da kritikuju, tako da ovaj komentar nema nikakve veze sa činjenicom da sam prekjuče ušao u ordinaciju u zvezdarskom domu zdravlja tačno u 17:05 na „pregled“ zakazan u pola tri.

I kad nisu vanredne okolnosti, jer je deo opšte prakse pretvoren u punkt za vakcinaciju, a na gornjim spratovima je kovid ambulanta, famozni „termini“, koje dobijate posle mnogo telefoniranja i nerviranja, su samo ulaznica za dodatno maltretiranje. Jer ih, ukratko, niko ne poštuje, na čelu sa službenicama na šalteru koje svima što im „treba samo uput“ ili im se „baš jutros nešto slošilo“ kažu „sedite, pa ćemo da vidimo da vas doktor (ili doktorka) primi pre nego što krene sa zakazanima“.

A među tim „zakazanima“ u posebno nepovoljnom položaju je nekoliko hiljada pacijenata nezaboravne doktorke Olivere Bogdanović, koji već dvadeset meseci nemaju „svog lekara“, već ih šalju gde ima termina, najčešće kod mlađanih početnika. A oni niti znaju nas, niti poznaju kolege specijaliste u istom tom domu zdravlja, tako da se „pregledi“ uglavnom svode na kucanje i štampanje uputa, najčešće „bez termina“…

Sve to stvara dodatnu gužvu po čitavoj zgradi, za koju sve više odgovara gornji naslov. Teško da bi se domom zdravlja, i to u glavnom gradu, mogao nazvati hodnik u kome se prekjuče u svakom trenutku tiskalo najmanje deset pacijenata. Plus oni koji su tuda prolazili do šaltera, plus oni koji su čekali na previjanje ili injekciju…

Ne bih dalje da vas zamaram svojom nevoljom, samo bih podelio pitanje koje je glasno postavila jedna ozlojeđena sapatnica, sa pregršt papira u rukama, neophodnih za hitnu operaciju njenog oca: „Zar je moguće da kovid traje već druga godina, a da nikome nije palo na pamet da makar nešto pojednostavi, da makar neki uput ili doznaku dobijemo elektronski, da ne moramo baš za sve da se lično pojavimo?“

A onda se pojavio doktor i svečano nas obavestio da je „pao sistem“ i da će prvog narednog pacijenta moći da primi tek za pola sata!