Svi učenici četvrtog i sedmog razreda osnovnih škola u Srbiji su minule sedmice učestvovali u nacionalnom testiranju koje organizuje Ministarstvo prosvete. “Četvrtaci” su odgovarali na pitanja iz maternjeg jezika, matematike i prirode i društva, dok su sedmaci imali probno testiranje iz jednog od pet predmeta koji ih dogodine očekuju na “maloj maturi”.

“Pitanja bila laka, sve sam uradila za dvadeset minuta, pa sam još toliko vremena proveravala, a onda nas je učitelj pustio u dvorište”, izvestila me je unuka Dunja, učenica četvrtog jedan osnovne škole “Ćirilo i Metodije”.

U mnogim zemljama koje su na planu obrazovanja daleko odmakle ovo testiranje je jedan od najvažnijih ispita. Suština je, ukratko, da se tom prilikom ne pokazuje koliko su đaci nešto nabubali, nego u kojoj meri su ovladali znanjima i veštinama, očekivanim na određenom uzrastu. Pa onda ocena “A” pokazuje da su u nečemu daleko ispred generacijskog proseka, “B” je takođe pristojno prednjačenje, dok slovo “C” označava to što predstavlja “nacionalni presek”.

Sva dalja slova (“D”, “E”…) su čista katastrofa. Nešto bliže sam upoznat sa prilikama u Australiji, gde lični izveštaj sa ovakvih testiranja ima veći značaj od klasičnih ocena nastavnika, kako za dalje školovanje, tako i prilikom zapošljavanja.

“Nacionalno testiranje” lepo zvuči, ali očigledno da još nije došlo vreme da se na taj način ozbiljnije proverava nivo znanja osnovaca i srednjoškolaca, ali i kvalitet ukupnog obrazovnog sistema u Srbiji.

Tako gledano, postaje jasnije zašto su pitanja na ovom “testu” bila više nego laka. Učenicima i njihovim nastavnicima taj rezultat baš ništa ne znači, a prosvetnim vlastima daje lažnu sliku o “uspešno savladanom gradivu”.

Tek da ništa ne umanjuju i još manje menjaju!