Piše Ivan Mrđen: Kad najbolje nije najbolje

Globalno rangiranje, ekskluzivno za “Time Out”, zasniva se na uvidima u 24.000 lokacija širom sveta, uz mišljenja više od stotinu stručnjaka specijalizovanih za procenu života i organizaciono funkcionisanje gradova. Melburn je svojevremeno na istoj listi 2016. godine dostigao drugo mesto, a prošle je bio četvrti.

“Melburn je broj jedan i to je neverovatan timski uspeh i izuzetna priča o povratku u život. Samo pre nekoliko godina naš grad se suočavao sa ozbiljnim izazovima, jer je, prema nekim ocenama, bio najzatvoreniji na svetu”, izjavio je gradonačelnik Melburna Nikolas Ris.

Moj prijatelj Kris Marković, koji izveštava za program na srpskom jeziku ovdašnjeg SBS radija, kaže da su tome “doprinele i visoke ocene koje je lokalno stanovništvo dalo u pogledu broja zelenih površina, negovanja duha zajedništva u naseljima, pogodnosti za pešačenje i funkcionisanja javnog prevoza”, te da je “grad izuzetno dobro ocenjen po kriterijumima kao što su raznolikost, živahnost, kulturne aktivnosti, pristupačnost zabavnim sadržajima i gastronomska scena”.

Posebno su istaknuti i planetarni sportski događaji u Melburnu, kao što su Otvoreno prvenstvo Australije u tenisu i Gran-pri Australije u Formuli 1. Australian Open 2026. oborio je sve rekorde posećenosti, sa ukupno1.368.043 ljubitelja tenisa i dobre zabave koji su prošli kroz kapije Melburn parka tokom tri nedelje takmičenja (uključujući kvalifikacije i “Opening Week”). Na ovogodišnjem Gran priju bilo je ukupno 483.934 ljubitelja najbržeg sporta…

Gradonačelnik Ris je nedavno najavio i prvu zvaničnu utakmicu profesionalne lige američkog fudbala, regularne sezone u Australiji, potvrđenu za septembar 2026. godine na MCG stadionu, koji može da primi više od 100.000 gledalaca. Ovaj meč deo je višegodišnjeg ugovora između NFL i vlade države Viktorija, što znači da bi Melburn mogao biti domaćin i još nekim utakmicama u narednim sezonama.

* * *

“Život u Australiji je privilegija. Dar. Zemlja koja je mnogima od nas pružila priliku, sigurnost, rast i budućnost”, napisala je pre nešto više od dva meseca Mirina i moja najstarija ćerka Milena na najozbiljnijoj društvenoj mreži Linkedin.

“Ali, postoji i manje vidljiva istina koja tišti mnoge od nas ovde, jer smo negde ostavili nekoga iza sebe. Nije važno da li smo došli iz Srbije, Kine, Italije, Velike Britanije ili odnekud drugde. Život u Australiji često znači niz stalnih oproštaja i ponovnih susreta. Pozdravi koji su intenzivni. Oproštaji koji nikad ne postaju lakši.

Živim ovde skoro 13 godina. Moji roditelji dolaze svake godine. Ljudi često kažu: ‘Kako ste sretni, toliko putuju’. Ono što ne vide je da svako putovanje znači da se moji roditelji opraštaju od nekoga koga vole. Svaki put.”

Ovo je napisano u januaru, kad se naša ćerka radovala što će nas videti i ponovo zagrliti.

“Bićemo opet zajedno dva meseca. A onda... ponovo ćemo se oprostiti. A u martu, čeka nas drugačiji oproštaj. Moja ćerka Tamara će napustiti Australiju kako bi sa svojim verenikom započela novo poglavlje u Srbiji. Hrabar, lep korak napred - i slomljeno srce koje dolazi s njim. I novi niz radosnih susreta i bolnih rastanaka…

Australija je neverovatna. Ali mnogo traži od porodica koje su duboko povezane. Ona širi ljubav preko kontinenata. Uči nas kako da živimo sa zahvalnošću i čežnjom u isto vreme. Uvek nekoga dočekujemo... i uvek se opraštamo...” – tako je Milena završila svoju emotivnu poruku.

* * *

Zbog ratnih dejstava na Srednjem Istoku naša unuka Tamara i izabranik njenog srca Nikola krenuli su iz Melburna nekoliko dana kasnije nego što su planirali. Tek jutros po ovdašnjem vremenu, umesto preko Katara putovaće preko Kine… Umesto Dohe prva stanica biće im Gvangdžou, nama starijima poznat i po imenu Kanton. Odatle direktno za Beograd, ukupno sa presedanjem trideset sati… Za našu mlađariju ovaj svet je zaista jedno veliko selo.

Iza Tamare nije samo ostao Melburn kao najbolji grad na svetu, već i porodica koja je obožava, posebno osam godina mlađa sestra Ana, posao u kome je bila sjajna bez obzira na povremenu “gužvu i haos” i njen sopstveni stan. Ona je ostavila i mnogobrojne prijatelje koji su je ispratili na čak dva “bon voyage party”.

Najbolje ne mora uvek da bude najbolje, jer se o tim stvarima ponekad pita i - srce.