I tako ode Nadal! Svaka čast Skotu Gulanu, Lajamu Tomeju i Samu Landsbergeru, kolegama iz ovdašnjih tiražnih dnevnih novina „Herald san“, koji su predvideli da prošlogodišnji pobednik Australian opena neće dočekati drugu sedmicu turnira.
Svaka čast i 27-godišnjem Mekenzi Mekdonaldu sa Floride, zadnja pošta Lajk Nona, trenutno na 65. mestu ATP liste, koji je iskoristio priliku što za protivnika nije imao Rafaela Nadala, već samo nekog 36-godišnjeg Španca, igrom slučaja drugog na već pomenutoj listi… On je, ruku na srce, u prva dva seta odigrao svoj najbolji tenis i toliko namučio očigledno nespremnog i od povreda nezalečenog rivala, da je već posle dvadesetak gemova i podužeg medicinskog tajm-auta bilo jasno da prvi ovogodišnji gren slem turnir ostaje bez prvog nosioca.
Neosporna teniska legenda, što Rafa svakako jeste, u tom trenutku imao je tačno 36 godina, sedam meseci i 15 dana, što je tek nešto više od 36 godina, pet meseci i dvadeset dana koliko je bio star Rodžer Federer kad je osvojio svoju poslednju gren slem titulu. Baš ovde u Melburnu, u januaru 2018. godine.
I najstariji osvajač nekog od četiri najvažnija open turnira u istoriji to je postao na Australian openu. Pre nešto više od pola veka (1972.) ovdašnja teniska legenda Ken Rozvel je poslednju od svojih osam gren slem titula osvojio kad je imao 37 godina, dva meseca i jedan dan.
U ovu igru „velikih brojeva“ treba ubaciti i podatak da će Novak Đoković poslednjeg dana ovogodišnjeg Australian opena imati 35 godina, osam meseci i sedam dana. I ma koliko se on trudio da ne misli da je ovo prilika kad nešto mora da uradi („Ne mislim da je kraj karijere negde iza ćoška“, izjavio je prošle subote), za sve računice njegovih navijača bilo bi najbolje da on svoju 22. gren slem titulu osvoji već ovog januara.
Posao je možda olakšan odsustvom Nika Kirijosa i ispadanjem Nadala ili Matea Beretinija (14 nosilac), ali je pitanje da li u telu realno najveće zvezde turnira ima snage za još šest napornih, sve težih i težih mečeva. Zato su u utorak, tokom Novakovog meča sa mašinom za vraćanje loptica, model Roberto Karbaljes Baena (29 godina, 75. po rangu), koji je dobio teže nego što je pisalo na semaforu (6:3, 6:4; 6:0), sa zebnjom gledali u beli steznik na njegovoj levoj butini.
Onima koji su već ukalkulisali dvadesetdrugu titulu i jubilarnu desetu u „Rod Lejver areni“, možda će zanimljiv biti podatak da je od mnogih već otpisani Britanac Endi Mari (ja napisao u originalu, a vi čitajte kako hoćete) samo sedam dana stariji od našeg šampiona i da je čak četiri od svojih devet gren slem titula osvojio takođe ovde u Melburnu.
Kako „deda“ igra najbolje je osetio već pomenuti Italijan Beretini, koji je posle punih pet sati igre i pet setova morao da čestita skoro deset godina starijem protivniku. Na semaforu je stajalo 3:6; 3:6; 6:4; 7:6; 6:7, uz podatak da je odlučujući tajbrek dobio Britanac sa 10:6.
Tu smo na korak do poente ove priče. Godine nikad nisu bile problem za istinske asove, sve dok su u stanju da nivo svoje igre i rezultata drže na visokom nivou. Kad to više ne možeš ili se elegantno povučeš ili postaneš teg na tasu nekih trenutnih slava, poput ove koja je iznenada zadesila Mekenzi Mekdonalda.
Tako je, u krajnjoj liniji, postupio Federer, koji je poslušao samog sebe, ako je tačna njegova izreka da „kad dva puta izgubite od istog igrača mislite da je on dobar i igrate dalje, ali kad izgubite od dvojice različitih – onda to znači da ste vi loši!“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare