30
Da je utisak većinskog dela javnosti da bivši ministar Goran Vesić uživa status i beneficije „VIP okrivljenog“ u postupku koji je zbog pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici povelo Više tužilaštvo u tom gradu, bio u potpunosti opravdan, napismeno je dokazao njegov iskaz sa salušanja pred tužiocem, ali i fragmenti optužnog akta koje je pre tri dana objavio „Forbs“.
Od osobe koja je bila sposobna da bez treptaja, pred ruševinom, u trenutku kada su se podno nje i dalje izvlačila tela 15 nevinih duša, a pored nje odstranjivali udovi onima koji su još davali znake života, hladnokrvno izgovori da „samo nadstrešnica nije renovinara“, bilo bi sumanuto i očekivati da je do dolaska pred tužioca uspela da uspostavi i najmanji moralni okvir.
Posebno, što je generalnu probu manifesta sopstvenog beščašća stigao da uvežba na konferenciji na kojoj je pod prisilom, „nevin“ i „bez osećaja krivice“ podneo ostavku.
Već nadaleko poznat po kavaljerskim manirima, koje je sticao u druženju s pevaljkama, tek od bivšeg ministra niko nije ni očekivao da će naoružan testosteronom iz nepostojećih rezervi stati uspravno i reći – nisam neposredno odgovoran za pad nadstrešnice, ali jesam po funkciji koju sam prihvatio i uživao.
Ali ne. Ovaj istaknuti predstavnik „žutog ološa“ , creme de la creme , koji je iskusio bežaniju pred razjarenim građanima, mnogo pre ukazanja i proročanstva prof. Jove Bakića, a kom su isti ti građani savetovali da ne napušta šahte i druge kanalizacione otvore, uz koje se otoič uspinjao pred kamerama, izabrao je da kofu sopstvene neupitne odgovornosti istrese na glave nekih žena. Čija je odgovornost takođe neupitna. One, pak, koje je trebalo da povuče sa sobom, kavaljerski nije. Valjda zato i jeste na slobodi. Neki kažu i na Ponte Rosu, dok suvi zlobnici pominju i Šapkelu. Advokat, pak, demantuje.
Na stranu sve lične lepote i strave ovog proliferatora uznemirujućih sadržaja na Tik-toku, o kojima može da se govori do prekosutra… Ono što je daleko uznemirujuće jeste činjenica da je objavljivanjem fragmenata optužnice, a nadasve Vesićevog iskaza sa salušanja, javnosti na tacni postavljen dokaz da je odluka Višeg suda u Novom Sadu da ga ne zadrži u pritvoru, a posebno njeno raritetsko obrazloženje, u potpunosti nezakonita, sumanuta i neopravdana.
Ako izuzmemo činjenicu da u evropskoj civilizaciji još nikad i nigde nije zabeležen slučaj da se od trinaestoro okrivljenih i popisanih na nekom optužnom aktu, u pritvoru nalaze apsolutno svi – osim prvookrivljenog, u konkretnom slučaju sada je vidljivo i nešto drugo.
Naime, postupajući tužilac u optužnom aktu precizira da je Vesić nesumnjivo bio upoznat sa realizicajom projekta rekonstrukcije Železničke stanice, da mu je bilo poznato da nije bio završen tehnički pregled zgrade, te da je upotrebna dozvola u tom trenutku bila na „dugom štapu“.
Tužilac i dodaje da je i sam (zajedno sa celokupnom javnošću, poverovao u iskaz Jelene Tanasković), bivše direktorke „Infrastrukture železnice“, koja je kazala da joj je po dolasku na to mesto, lično Vesić saopštio da će on upravljati i voditi sve projekte iz nadležnosti ministarstva, te da je tako dogovorio s predsednikom republike.
Preciznije, ne postoji način da se Goran Vesić odbrani od onoga što mu se optužnicom stavlja na teret, jer to da li je on nešto znao ili nije, mislio ili podrazumevao, da li je pogrešno obavešten, bivao ili izostajao sa sastanaka, primopredavao ili se samo slikao… ne bi moglo ni u kom slučaju da ga abolira odgovornosti – jer on je bio ministar.
Zato sada sudije Višeg suda u Novom Sadu i to – Slobodanka Gutović, Srđan Savić i Vesna Eremin Đorđević treba da nam precizno objasne šta su mislili pod onim da „ne postoji osnovana sumnja da je Vesić počinio krivično delo“, kada su mu ukidali pritvor. Usput, neka zajedno sa tužiocem, koji izjavi Tanskovićeve očigledno nije poverovao do kraja, pa na saslušanje nikad nije pozvao onog ka kom svi putevi vode, pročitaju zaključak iz optužnice koji se odnosi na nečinjenje i sprečavanje tragedije.
Kao što je Vesić imao u datom trenutku, tako i sudije i tužiocu sada imaju zakonska ovlašćenja na osnovu kojih bi svojim zakonitim postupanjem onemogućili nastupanje daljih posledica. Kod Vesića je pala nadstrešnica, a kod ovih drugih već je počela da se kruni i ljulja pravda.
Mislite o tome…
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
